Zbog ovakvog izveštaja dobio je punu podršku od Amerike, Velike Britanije i Poljske da primeni takozvana „bonska ovlašćenja“.
Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomora objašnjava da nisu u pitanju nikakva nova ovlašćenja već ona koja su deklarcijom usvojena na zasedanju Saveta za sprovođenje mira u decembru 1997. u Bonu, kada su doneti neki zaključci koji se tiču uloge visokog predstavnika. Među njima, dodaje naš sagovornik, ne postoji mogućnost kadrovskih smena.
„Incko je dobio verbalnu podršku trojice ambasadora ali bonska ovlašćenja ne može da koristi na taj način već samo uz saglasnost velikih sila. Prošlo je to vreme kad je svet imao samo jednu veliku silu, sada su tu i Rusija i Kina, koje se i te kako pitaju da li visoki predstavnik može da koristi bonska ovlašćenja i kako“, kaže Kozomora.
On podseća da je je Incko više puta pominjao da ako se ugrozi celovitost BiH i međunacionalni odnosi, da će reagovati, ali sve je to bilo za unutrašnju upotrebu jer nikada nije ni imao razloga da primeni ovlašćenja.
„Nema nikavih šansi da sada u ovim odnosima snaga u svetu ta ovlašćenja upotrebi. Ono što je bitno je da je BiH poslednjih meseci ponovo centar interesovanja velikih sila i oko nje se lome koplja između Rusije i Amerike. Vrlo agresivno pokušavaju da uvuku BiH u NATO, jer im je stalo da BiH bude deo te vojne alijanse kako bi ugrožavali i Srbiju i dalje Rusiju“, objašnjava Kozomora.
Sagovornik Sputnjika iz Banjaluke uveren je da Zapadu najviše smetaju RS i Dodik, koji je najglasniji u tome da nema načina da Srpska pristane na članstvo u NATO-u.
„Dodikova priča o otcepljenju RS od BiH i o BiH kao nemogućoj državi, nešto je o čemu on govori od 2006, jer se ne poštuje izvorni Dejtonski sporazum. On to stalno ponavlja, pa ipak nikada nisu iskorišćena bonska ovlašćenja. Zato mislim da je glavni motiv Amerike i Velike Britanije sada da ucene Srpsku da BiH uđe u NATO, a to se, naravno, neće desiti“, siguran je naš sagovornik.
Kozomora napominje da BiH koju Incko poznaje jeste nemoguća država ako posle sedam meseci posle izbora ne može da formira Savet ministara kao operativno telo koje bi radilo za dobrobit građana. Takođe, sedam meseci u BiH nema Predstavničkog doma, Veća naroda, a Predsedništvo se nije sastajalo dva meseca.
Na sednici UN, države koje su podržale Inckov izveštaj optužile su Dodika i zbog toga što traži ukidanje OHR-a, zbog „zastrašivanja građana“, „revidiranja istorije u Srebrenici“, dovođenje u pitanje presuda koje je doneo sud u Hagu i „kočenje BiH u napredovanju ka evroatlantskim integracijama. Jedini koji se suprotstavio ovom izveštaju bio je predstavnik Rusije.
Inače, pravnici naglašavaju da visoki predstavnik ni po Bonskoj deklaraciji ne može donositi zakone, već samo odluke privremenog karaktera, i to iz nadležnosti Predsedništva i Saveta ministara, kako izričito piše u ovoj deklaraciji.
S druge strane, svaka deklaracija je politički i neobavezujući, a ne pravni akt, i stoga nema pravnog osnova za delovanje visokog predstavnika već to može biti samo Aneks 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Inckov novi izveštaj pokriva period od 16. oktobra 2018. do 15. aprila 2019. godine.