Prvenstveno je bitno objasniti zbog čega su se ruski inženjeri odlučili da za pogon ove rakete upotrebe tečno gorivo, budući da se do sada u najviše slučajeva koristilo gorivo u čvrstom stanju. Naime, utvrđeno je da gorivo u tečnom stanju ima mogućnost da na „borbenu trajektoriju“ digne raketu daleko veće mase nego što je to reč o gorivima u čvrstom stanju.
Stvar je u tome što svaka raketa, pored nuklearne bojeve glave, u sebi ima ugrađen i sistem za borbu protiv neprijateljskog protivraketnog štita, što omogućava raketi da pogodi strateški važne ciljeve u dubini neprijateljske teritorije. Upravo je to ono što raketu i čini masivnom.
Sve je počelo od „Vojvode“
Razvoj prve modifikacije projektila „Vojvoda“ počeo je još 1969. godine, a poslednju verziju te balističke interkontinentalne rakete sovjetska armija je preuzela na korišćenje krajem osamdesetih godina prošlog veka.
U tom periodu, dakle ’80-ih i ’90-ih godina prošlog veka, smatrala se jednom od najubojitijih raketa koje postoje, ali ujedno i jednom od najvećih, imajući u vidu da je bila dučaka 34 metara, dok je u preseku imala čak tri metra.
Međutim, 2010. godine je postalo jasno da je neophodno razviti novu raketu, budući da nuklearno razoružavanje, čemu teže sve svetske sile, nikako da nastupi.
„Solidan“ naslednik
Godinama su na Zapadu strepeli i od „Vojvode“ — zbog ogromne moći nazvali su ga čak i „Satana“. Međutim, nova raketa „Sarmat“, kako objašnjavaju stručnjaci, imaće daleko bolje karakteristike. Nove tehnologije su omogućile da se raketni motori dodatno razviju, a pored toga razvijeni su i novi materijali, kao i sasvim nov sistem elektronike.
Raketa „Sarmat“, koja će imati slične gabarite kao „Vojvoda“, biće u stanju da za mnogo kraće vreme izađe na neophodnu trajektoriju za gađanje ciljeva, što umanjuje protivniku šansu da je uništi prilikom uzletanja.
Pored toga, budući da se skratilo vreme izlaska rakete na željenu trajektoriju, time se omogućilo da raketa bude u stanju da pređe daleko duži put do svog cilja, što znači da ne postoji tačka na planeti koju ova raketa ne može da pogodi.
Smatra se da će „Sarmat“, baš kao i „Vojvoda“, imati najmanje 10 bojevih glava na sebi, ali i mnoštvo opreme za borbu protiv PVO sistema neprijatelja, tako da će mogućnost odbrane od ove rakete biti apsolutno minimalna.
Rusija sada ima „zagarantovanu“ odmazdu
Takva interkontinentalna raketa će biti razmeštena, kako pišu mediji, u „ograničenom“ broju, na lokacijama gde su se do sada nalazile „vojvode“ – na maksimalno bezbednim lokacijama.
To znači da će lansirni sistemi biti na dovoljno udaljenoj lokaciji od dometa bilo kakvog konvencionalnog oružja, ali na takvoj udaljenosti koja će Rusiji omogućiti da zagarantovano pogodi bilo kog agresora.
Prva faza ispitivanja ovih raketa obavljena je još 2017. godine, a od nedavno je testiranje ušlo u drugu fazu. Predviđa se da će razmeštanje ovih raketa početi tokom 2021. godine, a samim tim sve „vojvode“ će da se zamene novim „sarmatima“.
To će značiti da će Rusija imati zagarantovanu odmazdu na bilo kakav napad neprijatelja, sa mogućnošću da pogodi centar ekonomske i vojne moći potencijalnog protivnika.