On je naglasio da Vlada nacionalne sloge Libije nije prekidala odnose s ruskim rukovodstvom.
„Poslednji susret bio je u vreme svearapskog samita krajem marta u Tunisu, sa zamenikom ministra inostranih poslova Rusije Mihailom Bogdanovom“, dodao je Saradž.
On je, takođe, istakao da postoji velika perspektiva za saradnju s Moskvom.
„Od samog početka smo bili otvoreni za saradnju s Moskvom u svim oblastima: ekonomskoj, tehničkoj, vojnoj, kao i u oblasti bezbednosti, u naftnom sektoru, železničkom sektoru… Postoje velike perspektive za našu saradnju. Imamo šansu da iskoristimo tu saradnju za povratak odnosa u prirodni okvir“, rekao je Saradž i podsetio da je Rusija bila glavni isporučilac naoružanja Libiji.
Govoreći o trenutnoj situaciji u Libiji, Saradž je istakao da ofanziva Libijske nacionalne armije na Tripoli predstavlja „napad s leđa“.
Saradž je napomenuo da je imao niz sastanaka tokom poslednjih nekoliko godina s maršalom Halifom Haftarom, koji predvodi Libijsku nacionalnu armiju. Cilj tih susreta bio je, prema Saradžovim rečima, da se postigne dogovor o političkom rešenju nesuglasica između istoka i zapada Libije.
Političar je naveo da je na poslednjem sastanku s Haftarom u Abu Dabiju razgovarao o preispitivanju strukture predsedničkog saveta, formiranju vlade nacionalnog jedinstva, kao i održavanju opštih izvora krajem 2019. godine.
„Ono što se dogodilo je bio napad s leđa. Razgovarao sam s njim o političkom rešenju. Izveo je napad 4. aprila, a to znači da je, kada sam razgovarao s njim krajem marta, već pripremao napad“, rekao je Saradž.
On je dodao da je Vlada nacionalne sloge Libije spremna da poštuje prekid vatre nakon povlačenja Haftarovih snaga na prethodne pozicije.
„Termin prekid vatre treba primenjivati kao pritisak na agresora, i samo nakon toga će strana koja se štiti poštovati taj režim. U slučaju da se agresija nastavi i da se agresorske snage ne vrate na svoje pređašnje pozicije, razgovor o prekidu vatre će biti neprihvatljiv“, naglasio je Saradž.
Komandant Libijske nacionalne armije, maršal Halifa Haftar je 4. aprila naredio svojim snagama da krenu u ofanzivu na Tripoli radi „oslobođenja od terorista“. Snage lojalne vladi u Tripoliju objavile su početak odbrambene operacije „Vulkan gneva“.
Do početka maja, prema zvaničnim podacima, poginulo je više od 370 ljudi, a više od 1.800 je ranjeno. Borbena dejstva se nastavljaju pretežno na prilazima Tripoliju.
Nakon svrgavanja i ubistva libijskog lidera Muamera el Gadafija 2011. godine Libija je praktično prestala da funkcioniše kao jedinstvena država. Sada u toj zemlji caruje dvovlašće. Na istoku zaseda parlament koji je izabrao narod, a na zapadu, u prestonici Tripoliju, upravlja Vlada nacionalne sloge, koja je formirana uz podršku Ujedinjenih nacija i Evropske unije, na čelu s Fajezom Saradžom. Vlasti istočnog dela zemlje deluju nezavisno od Tripolija i sarađuju s Libijskom nacionalnom armijom.