Na sastanak u Nemačkoj, u čijem fokusu će biti i pitanje Kosova, Vučić ide neposredno nakon što se u Kini, na forumu „Pojas i put“, susreo sa predsednicima Rusije i Kine, Vladimirom Putinom i Si Đinpingom.
Kako za Sputnjik ocenjuje istoričar i spoljnopolitički komentator Dragomir Anđelković, značaj Vučićevog susreta sa liderima Rusije i Kine uoči puta u Berlin proizilazi iz samog formata berlinskog skupa, koji predstavlja jednu vrstu zamke za Srbiju.
„Srbija tamo dolazi u neprijateljsko okruženje i namera je da se na nas vrši pritisak da popustimo kako bi se nastavio dijalog na način koji je po nas štetan. Berlin to radi u predizborne svrhe, kako bi pokazao da nema diskontinuiteta u njegovoj politici, da je principijelan i da bi demonstrirao svima, koji tvrde da Berlin i Pariz nemaju rešenja, da to nije istina. Međutim, ta rešenja su za nas loša“, objašnjava Anđelković.
Prema njegovim rečima, Nemačka nije odmakla od Išingerovog plana, koji podrazumeva priznanje Kosova u sadašnjim granicama od strane Srbije ili pak tretiranje Kosova na način na koji je Zapadna Nemačka tretirala Istočnu, dakle, bez priznanja, ali sa odnosom prema Kosovu kao da je država.
„To Srbija neće prihvatiti, ali da bi uopšte bili u mogućnosti da to ne prihvatimo nama je potrebna podrška. Zbog toga je bitno što je Vučić pre sastanka u Berlinu imao sastanke sa Putinom i Đinpingom, jer time dobijamo jednu vrstu štita. Naime, mi odlazimo na skup da ne bismo bili oni koji ne prihvataju dijalog, ali sa druge strane ne prihvatamo ni kapitulaciju. Da bi mala zemlja u tome mogla da istraje važno je da uz sebe ima jake sile kao što su Rusija i Kina i definitivno svi sada dobijaju novu poruku — da su Moskva i Peking uz nas“, kategoričan je Anđelković.
Sagovornik Sputnjika je siguran da na sastanku u Berlinu neće biti potpisan nikakav sporazum.
„Sutra će biti ponovljena opšta mesta, a da li će u budućnosti doći do nekog rešenja to pre svega zavisi od Zapada i toga da li je Zapad u stanju da ukroti Albance. Ako se bude menjao format pregovora i u njih se bude uključio Vašington, koji jedini ima uticaj na Prištinu, Srbija u tom slučaju svakako mora da insistira na tome da u pregovore budu uključeni i Moskva i Peking, jer nam je to garancija da na kraju čitav proces neće biti nepovoljan po nas“, zaključuje Anđelković za Sputnjik.
Podsetimo, do prekida dijaloga između Beograda i Prištine došlo je nakon što su prištinski zvaničnici u novembru prošle godine doneli odluku o uvođenju takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH.