Samouverenost nije lišena osnova, naprotiv: svega šest godina nakon što je kineski predsednik Si Đinping pokrenuo ovu inicijativu, „Pojasu i putu“ priključilo se više od 150 država i međunarodnih organizacija.
Ali ne i Sjedinjene Američke Države, koje — ocenjuje takođe „Global tajms“ — postaju „irelevantna država“ jer se kineskom megaprojektu priključuju čak i zemlje „koje imaju bliske odnose sa SAD“, kao što su Italija i Švajcarska. „Ovi moćni podaci izvrgavaju Sjedinjene Države ruglu“, navodi kineski list, i predlaže im da se i same priključe projektu u kome već učestvuje najveći deo sveta.
Uključujući i najveću zemlju na svetu, Rusiju, čiji je predsednik Vladimir Putin na otvaranju foruma u Pekingu još jednom podvukao da je kineska inicijativa „u potpunosti u skladu sa planovima Evroazijske ekonomske unije“ koju predvodi Rusija.
A među onih 120 zemalja koje su pristupile „Pojasu i putu“, dobrodošlicom dočekujući kineske investicije u infrastrukturu, nalazi se i Srbija. U Pekingu je bila prisutna i srpska državna delegacija, na čelu s predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Koliko je za našu zemlju značajno učešće u ovom megaprojektu, čija se vrednost procenjuje na preko 1.000 milijardi dolara? Da li je zaista reč o „najrevolucionarnijem poduhvatu 21. veka“? I kakve će geopolitičke posledice izazvati njegova realizacija?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili dugogodišnji dopisnik naših medija iz Kine Milorad Denda i diplomata Zoran Milivojević.
„Inicijativa ’Pojas i put‘, pokrenuta pre 6 godina, pripremana je dugo pre toga. A lansirana je u momentu u kome je postalo jasno da je važeći model globalizacije, zasnovan na supremaciji SAD, istrošen, da polako gubi snagu i da ne može da zadovolji potrebe velikog dela sveta“, kaže Milorad Denda i ukazuje na to da je Kina je do tada, posle 40 godina reformi i otvaranja, dostigla onaj stepen razvoja koji joj je omogućio da pokrene ovako ambiciozan projekat, postavši svesna da njena dalja ekspanzija na ekonomskom planu mora da bude usmerena tako da obuhvati što širi krug zemalja. „Pritom, ovde nije reč o nametanju kineskog modela, već o okupljanju svih zemalja kojima su potrebne investicije i razvoj. A investicije u infrastrukturu predstavljaju osnovni preduslov za razvoj“.
„Ovo nije samo najrevolucionarniji, ovo je jedini ponuđeni projekat za 21. vek koji ima globalne razmere“, ističe Zoran Milivojević. „Dosadašnji poredak nije dao rezultate, i baš zbog toga je projekat ’Pojas i put‘ ovako uspešan. Svi su gladni investicija, a Kina je jedina koja ozbiljno nastupa i investira. Reč je o procesu koji je nezaustavljiv, već i zato što ne postoji ni kvalitet ni kvantitet neke druge ponude koja bi mogla da parira. A dodatna prednost sastoji se u tome što Kina politički ne uslovljava svoje investicije i saradnju, i ne traži ništa drugo do poštovanja važećih pravila“.
Imajući upravo to u vidu, u svom obraćanju forumu u Pekingu dugogodišnji predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev ocenio je da inicijativa „Pojas i put“ predstavlja „novi model globalizacije s istočnim likom“.
„Globalizacija je dosad poistovećivana s vesternizacijom, to jest, s nametanjem zapadnog modela koji je mnoge zemlje doveo do dužničkog ropstva MMF-u i drugim vidovima eksploatacije. Ovde je pak reč o nastojanju da se čitav svet razvije, jer će to donositi korist i samoj Kini, kao i svima drugima“, objašnjava Milorad Denda.
Upravo se u tome i sastoji suštinska razlika, saglasan je Zoran Milivojević: „Neoliberalni koncept doveo je do rasta neravnopravnosti — otuda čak i pojava klasne borbe na Zapadu, od Francuske nadalje — i pokazao je da je bliži neokolonijalnom konceptu nego poretku u kome bi svi mogli da se razvijaju ravnopravno i da pronađu svoje mesto. I to je dodatni razlog zbog koga inicijativa ’Pojas i put‘ stiče sve veću podršku i u Aziji, i u Evropi, u Africi, Južnoj Americi, postajući ključni projekat koji nema alternativu“.
„Mi zapravo prisustvujemo stvaranju novog sveta, odnosno sveta koji je različit od onog koji je donedavno postojao“, dodaje Denda. „Prisustvujemo stvaranju pravednijeg sveta, jer treba imati u vidu da se nikada u svojoj istoriji Kina — za razliku od Zapada — nije ponašala hegemonistički, nije osvajala druge zemlje, i u komunikaciji s drugim zemljama nastupa u atmosferi punog poštovanja, bez pritisaka, kao što to čini Zapad. Za razliku od Zapada, koji smatra da razvoj drugih ugrožava njegove interese, Kina polazi od toga da razvoj drugih predstavlja benefit i za samu Kinu“.
Upravo to, čini se, i izaziva naročitu zabrinutost u Vašingtonu, pa tako, u karakterističnom tonu, portal „Blumberg“ ukazuje na to da kinesko insistiranje na „saradnji, konsultacijama i multilateralizmu (…) ne nailazi na dobar odjek kod američkih jastrebova, zabrinutih zbog rastućeg uticaja Kine“.
„To govori o karakteru američkog razmišljanja, a to je razmišljanje velike sile koja ne može da shvati da su se okolnosti promenile, i da ona više nije izuzetna“, komentariše Zoran Milivojević. „Ovakav stav prema Kini nema šanse da uspe — pretnje sankcijama i pritisci na druge države očigledno ne daju rezultate, što se videlo na primeru Italije. Jednostavno, niko ne želi da rizikuje sopstveni razvoj. Otuda i ove pukotine koje sad nastaju u transatlantskoj zajednici“.
Za razliku od Amerike, Rusija ističe svoju punu podršku kineskoj inicijativi. I to nikoga ne bi trebalo da iznenadi, jer je podseća Milivojević, upravo zbog ponašanja Amerike i došlo do idealnog sticaja okolnosti koje su dovele do komplementarnosti i političkih i ekonomskih interesa Rusije i Kine. „Amerika ugrožava i jednu i drugu, obema hoće da nametne svoju dominaciju, i preti im. To je ključna greška američke politike, koja je Kinu i Rusiju dovela na istu stranu. A upravo je skup u Pekingu potvrdio produbljivanje tog strateškog partnerstva između ove dve sile, i tome će na duže staze Zapad jako teško moći da parira. Čak će time i sam dodatno doprineti sopstvenom urušavanju“.
Nasuprot tome, zaključuje Milorad Denda: „Ovakav razvoj globalnih procesa za Srbiju predstavlja priliku koju ona ne sme da propusti, tim pre što Srbija jeste Kini veoma značajna, zato što se nalazimo na pravcu koji je za samu Kinu jako bitan zbog ulaska u Evropu. Značajni smo i zbog uzajamnog prijateljstva i poštovanja, i zato što se međusobno podržavamo. Zbog toga, stvaranje tog novog sveta, bez sankcija i pritisaka, Srbiji može da donese samo dobrobit“.