Srpsko-kanadski tim utvrdio je prvi nalaz prisustva neandertalaca na teritoriji Srbije, a otkriće je objavljeno u prestižnom naučnom časopisu „Džurnal of hjuman evolušen“.
Nadomak Niša, u pećini Pešturini pronađen je zub deteta koje je u Jelašničkoj klisuri živelo pre oko 100.000 godina.
Gornji kutnjak ima karakterističan oblik krunice i ostale specifičnosti koje nedvosmisleno pokazuju da je pripadao neandertalcu.
„Možda se nekom čini da je jedan zub mala stvar, ali u svetu paleontologije to je veoma značajno, pogotovo kad su u pitanju kutnjaci koji nose obilje informacija. Do sada smo analizirali anatomiju, morfologiju tog primerka, a u budućem radu pokušaćemo da izolujemo i drevnu DNK, tako da ćemo imati i genetičku stranu priče“, ističe u razgovoru za Sputnjik učesnik u projektu i kustos prirodnjačke zbirke Narodnog muzeja u Kraljevu Predrag Radović.
On naglašava da su neandertalci bili vrlo specifična forma ljudi.
„Analizom neandertalskog genoma iz drevnih ostataka 2010. godine utvrđeno je da su se neandertalci i homo sapiensi ukrštali. Dešifrovan je draft genom neandertalca. Današnje populacije, sve osim na području subsaharske Afrike, nose oko dva odsto nukleusnog genoma od neandertalaca. Dakle, definitivno se zna da su se naši preci ukrštali sa neandertalcima i da smo mi danas produkt njihovog ukrštanja.“
Uprkos uvreženim stereotipima, istraživanja su pokazala da neandertalci nisu bili zaostali i neinteligentni.
„Na lokalitetu Pešturine pronađena je i jedna kost pećinskog medveda sa namernim, paralelnim urezima, što praktično predstavlja jedan vid apstraktne umetnosti. To govori da su neandertalci bili mnogo napredniji u kognitivnom smislu. Takođe je utvrđeno da je u proseku mozak neandertalaca veći od mozga modernog čoveka. Oni su bili i izuzetno dobri lovci, imali su izuzetno dobru organizaciju i planiranje borbe, eksploataciju životinja, itd.“
Inače, na tom lokalitetu otkriveno je i puno ostataka praživotinja, pa se tako zna da su u okolini Niša živeli i mamuti, nosorozi, bizoni i pećinske hijene.