List navodi da „niz prikrivenih napada” ruskog lidera na Vašington zajedno sa zbližavanjem Moskve i Pekinga govori o tome da rusko-kineski „savez iz računa“ postepeno prerasta u realnu alijansu.
Kineski lider se pozicionira kao „hranitelj globalizacije i garant slobodne trgovine“, koji može da posluži kao sredstvo za borbu protiv Donalda Trampa i trgovinskih carina Vašingtona, piše „Glob end mejl“.
Ruski predsednik je 26. aprila doputovao u Peking, gde se pokazao kao „pouzdani pobornik“ takve pozicije. Podržavajući retoriku Si Đinpinga, on je pokušao da učvrsti prijateljstvo „napojeno votkom i učvršćeno težnjom da se sruši svetska vladavina Vašingtona“.
„Važno je spremiti efikasan odgovor na rizike fragmentacije globalnog političkog, ekonomskog i tehnološkog prostora“, izjavio je Putin tokom nastupa na forumu „Jedan pojas — jedan put“.
Putin je na skupu na kojem nije bilo visoko rangiranih predstavnika SAD pozvao delegate da formulišu sopstvene odgovore na „rast protekcionizma, čija su najopasnija forma jednostrana ograničenja koja se nelegitimno uvode mimo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ili, još gore, trgovinski ratovi“.
Ovaj neočekivani ispad na račun Vašingtona, prema mišljenju lista, jeste novi znak da su Rusija i Kina, bez obzira na sve razlike, našle dodirne tačke u svetlu razmimoilaženja SAD s brojnim međunarodnim institucijama.
Kina pokušava da postigne ukidanje američkih carina na svoju robu, dok Rusija radi na slabljenju sankcija.
„Rusija i Kina isto gledaju na to kako treba da funkcioniše svet — on treba da bude višepolaran, strane treba da budu ravnopravne, a planetom ne treba da vlada jedna država“, smatra direktor Fakulteta za svetsku ekonomiju i svetsku politiku Aleksandar Lukin.
Profesor smatra da potezi kineskog i ruskog lidera mogu da izazovu zbunjenost u zapadnim prestonicama.
Putin i Si Đinping su se zbližili toliko da, kako se našalio Lukin, viđaju jedan drugog češće nego neke svoje prijatelje. Lideri su uspeli da uspostave dobre odnose koji su postali razlog za brigu mnogih koji se pribojavaju da bi te „autokrate“ mogle da usaglase dejstva sa ciljem da sruše posleratni svetski poredak.
Prošle godine Putin je zajedno sa Si Đinpingom pekao ruske palačinke s ikrom, a potom su se počastili votkom. Ove godine Univerzitet Ćinhua je dodelio Putinu zvanje počasnog doktora. „Ovaj univerzitet je pohađao i moj prijatelj, predsednik Kineske Narodne Republike, drug Si Đinping“, rekao je tim povodom Putin.
Prema mišljenju profesora Univerziteta „Džordž Vašington” Roberta Satera, Putin i Si su iskoristili mogućnosti za širenje svog uticaja na račun SAD i njihovih saveznika.
„Takve veze, zajedno s vojnom i ekonomskom moći obe države, očigledno predstavljaju veoma ozbiljan izazov za SAD od momenta okončanja Hladnog rata“, dodao je Soter.
Iako su se ranije prema Rusiji i Kini odnosili kao „savezu iz računa“, sada to treba smatrati „alijansom de fakto“, smatra Soter i podseća da je u septembru prošle godine 3.200 kineskih vojnika učestvovalo u najvećim ruskim vojnim vežbama od kraja Hladnog rata.
Moskva i Peking pritom imaju šta da ponude jedno drugom u ekonomskoj sferi. Prošle godine trgovinska razmena među državama povećala se za 24,5 odsto i dostigla 108 milijardi dolara. Kineske investicije u okviru inicijative „Jedan pojas — jedan put“ korisne su za rusku ekonomiju, povećavajući protok robe na teritoriji Rusije.
Moskva je pružila Pekingu važnu pomoć unutar Ujedinjenih nacija, podržavši inicijative Si Đinpinga, uključujući „Jedan pojas — jedan put“. Pored toga, Rusija je postala jedan od glavnih isporučilaca nafte Kini, podseća list.