„Svaki od ovih nosača aviona je 100.000 tona međunarodne diplomatije“, dodao je Hantsman.
Reagujući na nediplomatsku izjavu Hantsmana, zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov izrazio je nadu da se, kako kaže, američka megafonska diplomatija neće pretvoriti u megatonsku, jer u tom slučaju neće biti pobednika.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova posavetovala je dotle američkom ambasadoru da „uči istoriju“. Rusija se kroz istoriju više puta suočavala s pretnjama i u praksi dokazivala njihovu neodrživost, rekla je Zaharova uz ocenu da je jezik pretnji i sankcija u poslednje vreme postao vizitkarta Stejt departmenta.
Izjava Hantsmena nije iznenađenje ni za penzionisanog generala Vladimira Bogatirjova iz Nacionalne asocijacije udruženja rezervnih oficira.
„Demonstrantivna izjava ovog američkog diplomate još jednom pokazuje da su Sjedinjene Države krenule putem zaoštravanja situacije u svetu, potkopavanja međunarodnih sporazuma i rasta tenzija u različitim regionima, a sve primenjujući kako diplomatske metode, tako i silu“, upozorava Bogatirjov.
Vojni ekspert Aleksandar Žilin iz Centra za proučavanje problema nacionalne bezbednosti smatra da ulazak dva američka nosača aviona u Mediteran, što se poslednji put desilo 2016. godine, treba shvatiti ozbiljno, ali u šali primećuje:
„S obzirom da je Rusija napravila oružje koje zovu ’ubica nosača aviona‘, metalni otpad nam nije na odmet, zatrebaće u privredi. A ako ćemo pravo, situacija nije bezazlena. Ulazak američkih nosača aviona u Sredozemno more je skretanje pažnje i govori o tome da se na Bliskom istoku razvija veoma opasna situacija, pre svega vezana za Iran.“
Prema mišljenju Vladimira Bogatirjova, Iran nije jedina glavobolja za Sjedinjene Države u ovom delu sveta, jer je za njih „bolna tačka“ celokupni Mediteran. On navodi i nimalo jednostavne odnose SAD i Turske, kao i sirijsku i libijsku krizu.
„Setimo se i nedavne izjave američkih zvaničnika o mogućem prebacivanju nuklearnog oružja na teritoriju Grčke. Na južnom krilu NATO-a, ne tako daleko od Rusije, forsiraju se protivraketni sistemi koji se lako transformišu u ofanzivne. Sve to zajedno predstavlja otvorenu ucenu upućenu evropskim saveznicima i Rusiji“, smatra vojni ekspert.
Kad se podvuče crta, kaže Bogatirjov, nema dileme šta je konačni cilj prisustva američkih nosača aviona u Mediteranu i Hantsmanovih izjava o diplomatiji merenoj tonama.
„Smisao je krajnje jednostavan: oni koji destabilizuju situaciju u svetu — a to su Sjedinjene Države i njihova diplomatija, spoljna politika i akcije njihovih oružanih snaga — pokušavaju da svale odgovornost za svoje postupke na Rusiju, koja preduzima sve moguće i potrebne napore da reši sirijsku krizu, bliskoistočne probleme u celini i probleme Severne Afrike“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Jasno je, ipak, da Moskva ne sedi skrštenih ruku i da preduzima odgovarajuće mere. Kako kaže bivši komandant Severne flote admiral Vjačeslav Popov, američka flota u Mediteranu neće ni na koji način primorati Rusiju da promeni spoljnu politiku. Američki nosači aviona su pod budnim okom ruskih nuklearnih podmornica — gde god da postoji bilo kakva pretnja, ruske podmornice stižu s adekvatnim naoružanjem, upozorio je Popov.