Kako je najavljeno, ovaj zakon podrazumeva formiranje celokupne infrastrukture koja će omogućiti ruskom internetu da funkcioniše i u uslovima totalne blokade, ali i da omogući ugradnju svih neophodnih tehničkih sredstava kako bi se ograničio dostup „zabranjenim resursima“.
Iz Gornjeg doma ruskog parlamenta kažu da ovaj zakon predstavlja odgovor na američku „Strategiju nacionalne sajber bezbednosti“ u kojoj se navodi da su „Rusija i pojedine druge zemlje vršile hakerske napade na SAD, te da ih treba „kazniti“.
Prema rečima predsednice Saveta federacije Rusije Valentine Matvijenko, ovu meru trebalo je usvojiti mnogo ranije, budući da je Moskva odavno dužna da zaštiti ruski deo interneta, imajući u vidu da bi ekonomske posledice u slučaju isključenja Rusije sa interneta bile nesagledive.
Međutim, ruski ombudsman za internet saobraćaj Dmitrij Mariničev za Sputnjik kaže da ovo ne treba gledati kao odluku o stvaranju autonomne ruske internet mreže, već da se isključivo uvode „posebna pravila“ kako bi se na određeni način kontrolisao internet saobraćaj.
Reč je o stvaranju takozvanog „suverenog interneta“, za šta je potrebno utrošiti dosta vremena i sredstava, pojašnjava on, imajući u vidu da trenutno nema jasne podele o tome ko upravlja čime – za šta su odgovorni provajderi, a za šta je odgovorna Savezna služba za nadzor u oblasti komunikacija, informacionih tehnologija i medija „Roskomnadzor“.
Upitan da li će se to na bilo koji način odraziti na funkcionisanje interneta, budući da je Rusija usko povezana sa svim svetskim serverima i u velikoj meri zavisi od interneta, Mariničev odgovara odrično.
„Sve će funkcionisati kao i do sada. To vam je, recimo, kao da na vaš postojeći auto-put koji je povezan sa Evropom pored graničnog prelaza uspostavite dodatne policijske punktove. Time ćete omogućiti sebi da izdajete naredbe kojom trasom saobraćaj sme da ide, ali i da zaustavljate sve što vam se čini sumnjivim ili neadekvatnim“, objašnjava Mariničev.
I član komiteta za regionalnu politiku Saveta federacije Rusije Anatolij Širokov mišljenja je da se internet pretvorio u vrstu komunikacije bez koje nijedna ekonomija sveta više ne može da opstane, samim tim spoljašnje mešanje u ruski sajber prostor uopšte više nije pitanje, već realnost.
„Već su se dešavale pojedine situacije mešanja spolja, a glavni razlog je što Rusija nije imala adekvatne mehanizme zaštite. Smatram da je ovaj zakon izuzetno potreban sa ciljem da se zaštiti suverenitet ruskog interneta, a ne da se naškodi građanima“, tvrdi.
Mariničev ipak smatra da postoje određene situacije kada bi ova zakonska regulativa mogla negativno da se odrazi, i to na razvoj interneta u zemlji, budući da bi takva kontrola predstavljala „usko grlo“ u internet saobraćaju.
„Obim informacija se konstantno povećava, procenjuje se da će se za dve do tri godine količina protoka informacije povećati čak 10 puta. Ukoliko ruska mreža bude ograničena, ona neće moći da se razvija u skladu sa aktuelnim tehnološkim procesima, što bi moglo da se odrazi i na društveno nezadovoljstvo“, zaključuje.