Plastične kese se, naime, proizvode od polietilena, naftnog derivata za čiju razgradnju je potrebno čak 1.000 godina, a otrovne hemikalije pritom dospevaju u tlo, jezera, reke i mora.
Prema proceni američkog Zavoda za zaštitu okoline, svetska potrošnja plastičnih kesa dostigla je godišnji nivo do 1.000 milijardi komada, prenosi „Večernji list“.
Međutim, tek ih se manje od jedan odsto reciklira zbog visokih troškova — plastičnu kesu je skuplje reciklirati nego napraviti novu. Priroda je ta koja plaća najveći danak, jer ostalih 99 odsto plastičnih kesa zagađuje mora, reke i jezera, vetar ih raznosi po kopnu, a kanalizacija ih odnosi u vode.
Bezbroj je dokumentovanih slučajeva u kojima su životinje umesto hrane progutale plastičnu kesu, a onda umirale u bolovima zbog začepljenja ili nemogućnosti daljeg prehranjivanja.
Na desetine hiljada kitova, ptica, foka i kornjača svake godine umire zbog plastičnih kesa na moru i u njemu. Takođe, mnogo je slučajeva u kojima su ptice, ribe, kornjače ili druge životinje ostale zapetljane u njima i danima umirale u mukama.
Raspadom njihovih leševa, plastika se ponovo vraća u prirodu i ciklus se može ponavljati stotinama godina.
Brojne zemlje širom sveta su shvatile opasnost koju predstavljaju plastične kesice i uvele zabranu ili poreze na njihovu upotrebu.