Silom prilika, međunarodna zajednica ponovo je počela da razmišlja o Kosovu, kaže naš sagovornik i dodaje da je logično što je Ministarstvo inostranih poslova Rusije pozvalo zapadne partnere da apeluju na Albance da se vrate za pregovarački sto pod nekim razumljivim okolnostima, jer je Kosovo pre svega američki projekat.
„Amerikanci ih štite ne zbog Albanaca, već zbog sebe, jer oni moraju da opravdaju svoju politiku u poslednjih 20 godina, ali i nemaju više toliko strpljenja kao i istu poziciju na međunarodnoj sceni. Stvar se temeljno promenila i ukoliko Zapad želi da ostane pregovarački partner na međunarodnoj sceni onda mora da uvažava i drugu stranu, odnosno Rusiju, ali ne smemo zaboraviti ni Kinu“, rekao je Ljepojević.
On naglašava da ne treba zanemariti činjenicu da je Kosovo deo šire političke igre koja još traje i ne trebe očekivati brza rešenja. Upitan da li je moguć status dvostrukog suvereniteta za Kosovo o čemu se spekulisalo, Ljepojević odgovara da je ta formula primamljiva za javnost, a ne treba zaboraviti da je KiM pravno i dalje deo Srbije.
Sagovornik Sputnjika podseća da je sličan sporazum potpisan na Veliki petak 1998. godine između Velike Britanije i Severne Irske i danas Republika ima pravo na odlučivanje, ali suštinski je sve to i dalje Velika Britanija.
„To je jedna u nizu formulacija kojom se kupuje vreme, a suštinski ne vidim perspektivu niti je jasno kako bi to u realnosti izgledalo“, kazao je ovaj publicista.
U narednih par dana predsednika Srbije Aleksandra Vučića čeka nekoliko susreta sa najvišim svetskim zvaničnicima, pa i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kini.
„Vučić želi da osnaži naše pozicije i ohrabri Srbiju u onome što zastupa. Podrška uoči sastanka u Berlinu je i više nego potrebna, jer dolazi na sastanak sa podrškom veoma bitnog autoriteta“, smatra Ljepojević.
Sastankom u Berlinu, šefica spoljne diplomatije Federika Mogerini je navodno bila zatečena, jer joj niko nije javio da se održava.
„Moguće je da nije znala, a možda i cela njena služba daje sebi na značaju. To su birokratski trikovi, to ni malo nije važno, najvažnije je da se održava. Ipak, medijska priprema je dosta agresivna, ali mi to liči na pokušaj da Francuska i Nemačka održe predstavu o svojoj važnosti i da su i dalje u igri.“
Francuskom predsedniku je, kaže Ljepojević, neophodna nova aktivnost, jer je u svojoj zemlji u veoma nepovoljnom položaju, a slično je i sa Angelom Merkel. Nemačka želi da bude prisutna, ali nema bilo kakve iluzije da može da natera prištinsku delegaciju da se vrati za pregovarački sto ili da utiče na stav SAD.
S obzirom na činjenicu da je Ljepojević bio dugogodišnji izveštač iz Londona pitali smo ga zašto u celoj situaciji ne čujemo predstavnike Velike Britanije.
„Ta zemlja je u dubokoj političkoj krizi, jasno je da se njen politički sistem urušio, a sa druge strane Velika Britanija je malo ministarstvo SAD i kada je reč o Kosovu London može samo medijski da podrži Vašington. Sam diplomatski kapacitet Velike Britanije je veoma mali, a u ovom delu sveta, pa i u Srbiji je precenjen“, rekao je naš sagovornik.