Premijerka Ana Brnabić je navela da je bombardovanje zgrade RTS-a ubistvo kojeg treba da se stidi deo onih zemalja koje danas pričaju o slobodi medija. „Mnogi od tih koji nas danas obučavaju o slobodi medija nemilosrdno su uputili projektile na jedan medij“, istakla je premijerka i dodala da ne postoji nijedno opravdanje za taj varvarski čin.
„Bombama su odgovorili na televizijski program“, rekla je Brnabićeva i dodala da ćemo „podsećati da je zločin zločin, da je ubistvo ubistvo, bez obzira ko ga je i sa kojim motivima počinio“ i da nikada nećemo prestati da tražimo pravdu.
Novinar RTS-a koji je vodio vesti 23. aprila u vreme bombardovanja televizije Boban Kovačević preneo je svoje svedočenje o toj noći. „U proteklih 20 godina stalno se vraćam u vesti koje nisu završene i zločin koji nije kažnjen i postavljam pitanje zašto“, rekao je Kovačević.
Miroslav Medić, brat stradalog Siniše Medića, pozvao je prisutne da minutom ćutanja odaju poštu ubijenim medijskim radnicima u Srbiji. Istakao je da je zgrada RTS-a tih dana tokom bombardovanja bila opasana žutom trakom i da su vatrogasna kola bila ispred zgrade. „Mislili su na sve osim da izmeste ljude“, naglasio je Medić i dodao da strani reporteri nisu u noći bombardovanja bili kod zgrade RTS-a.
Generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević je rekao da se već 20 godina pitamo zašto je ubijeno 16 civila koji su u RTS-u radili svoje poslove. „Šta je hteo da uradi vrh RTS-a ostavljajući ih u nemilost NATO bombama“, zapitao je Bujošević i dodao: „Bili su bahati i bezosećajni da živote svojih kolega proglase nebitnim, nevažnim, beznačajnim, baš kao što je to uradio i NATO.“
„RTS će večno pominjati svoje kolege, kako bi ponavljao da niko nema pravo da ubija novinare“, istakao je Bujošević. Naveo je da će RTS i dalje pokušavati da imena 16 stradalih kolega budu upisana u listama Komiteta za zaštitu novinara.
Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović je rekao da nikada niko ni u jednom ratu u istoriji sveta nije bombardovao jednu medijsku kuću i ubio 16 radnika. „Zašto se onda zločinu koji je počinio NATO daju druga imena“, upitao je Radomirović.
Zamenik generalnog sekretara Međunarodne federacije novinara Džeremi Dir poručio je da osuđuju bombardovanje RTS-a i podržavaju porodice stradalih koje traže pravdu. „Zaista je tužno što su oni žrtve“, rekao je Dir i upozorio da takvo nezapamćeno kršenje propisa i nekažnjenost koja je usledila imaju danas posledice širom sveta.
Predsednik Saveza novinara Rusije Vladimir Solovjov kaže da su ruski novinari bili svedoci patnje srpskog naroda i da je ono što su videli i osetili tokom bombardovanja iz korena promenilo njihove poglede na svet. „Nikada više nećemo verovati u iskrenost izjava takozvanih naših zapadnih partnera“, naveo je Solovjov i dodao da su krivci za bombardovanje nažalost još na slobodi.
„Žao mi je što je moja Vlada hladnokrvno ubila članove vaših porodica“, rekao je američki istraživački novinar i suosnivač „The Intercept“ Džeremi Skejhil i ponudio izvinjenje jer, kako je rekao, do sada niko tu reč nije izgovorio, niti je neko proglašen krivim za bombardovanje RTS-a.
„SAD su bombardovanjem RTS-a prešle Rubikon“, zaključio je Skejhil, dodavši da su nakon bombardovanja RTS-a usledili napadi na druge televizije i novinare u svetu.
Članica Komisije za istraživanje ubistava novinara Ljiljana Smajlović rekla je da je strahovala da će dvadesetu godišnjicu ubistva Slavka Ćuruvije dočekati bez pravde. „Nadamo se da ovom presudom dolazi kraj ere nekažnjivosti za zločine nad novinarima u Srbiji“, navela je Smajlovićeva i dodala da ima još nerasvetljenih zločina.
Posle konferencije kod spomenika „Zašto“ je održana komemoracija RTS-a, koja je počela performansom koji prikazuje bombardovanje zgrade te televizije u pratnji RTS-a.
Na komemoraciji su 16 voditelja RTS-a pročitali biografije radnika koji su nastradali 23. aprila 1999. godine u 02.06 posle ponoći.
Istaknuto je da je kao ratna meta prvi put označena jedna medijska kuća i da se posle 20 godina postavlja pitanje da li su namerno žrtvovani radnici RTS-a, kao i zašto za to niko nije odgovarao.