Nova bitka za Makedoniju

Predsednički izbori u Republici Severnoj Makedoniji biće održani u nedelju, 21. aprila, a građani će svoje poverenje dati jednom od tri kandidata koji pretenduju na funkciju na kojoj je do sada bio Đorđe Ivanov.
Sputnik

U trci za predsednika države su Gordana Siljanovska Davkova, kandidatkinja opozicione VMRO-DPMNE, zatim Stevo Pendarovski, kog je kandidovala vladajuća koalicija SDSM i DUI, i Bljerim Reka, kandidat opozicionih albanskih stranaka.

Prema ranije objavljenim anketama agencija MCMS, „M Prospekt“ i drugih, očekuje se da će u prvom krugu na izbore izaći oko 47 odsto registrovanih birača.

Favoriti su Pendarovski i Siljanovska (između 360 i 390 hiljada glasova), a na trećem mestu je Reka čija snaga se procenjuje na oko 95.000 glasova.

Sa tim prognozama uglavnom se slaže i politikolog iz Skoplja Branko Đorđevski, koji napominje da se ankete razlikuju, ali da je prema većini istraživanja favorit u trci za predsednika države Stevo Pendarovski.

„Međutim, razlika između njega i Siljanovske Davkove nije velika i u zavisnosti od ankete iznosi od 3 do 5 odsto. To uopšte nije mnogo kada se zna da je broj onih koji još nisu odlučili za koga će glasati iznosi od 11 do 16 odsto. Ta grupacija neopredeljenih građana, kao i uvek do sada, imaće presudnu ulogu na izborima“, ocenjuje Đorđevski.

Tri kandidata za predsednika Severne Makedonije

Prema njegovim rečima, nema sumnje da će se u drugom krugu naći kandidati vladajuće koalicije i opozicionog VMRO-DPMNE, Stevo Pendarovski i Gordana Siljanovska, s obzirom na to da treći kandidat Bljerim Reka ima rejting od oko 10 odsto.

„To nije dovoljno da on uđe u drugi krug, iako je tokom kampanje na birače ostavio pozitivan utisak. Međutim, on ima taj hendikep što iza njega, iako se predstavlja kao građanski čovek, a u svom programu se zalaže za principe pravne države i vladavinu prava, ipak stoji opozicija koja, da tako kažem, deluje prilično u etničkom kampusu. On dakle ostaje u tom uporištu, te stoga može računati samo na glasove opozicije, ali ne i na glasove Makedonaca“, ukazuje Đorđevski.

Reka je inače bivši ambasador Makedonije u Briselu i prorektor Univerziteta Jugozapadne Evrope u Tetovu. Prilikom kandidovanja za predsednika dobio je podršku opozicionih albanskih stranaka Severne Makedonije — „Alijanse za Albance“ i pokreta „Besa“.

Njegov glavni konkurent koji će predstavljati vladajuću koaliciju Stevo Pendarovski univerzitetski je profesor i aktuelni je nacionalni koordinator za učlanjenje u NATO.

Protivkandidatkinja im je Gordana Siljanovska Davkova, univerzitetska profesorka ustavnog prava koja dolazi iz redova opozicione VMRO-DPMNE. U kampanji je često negativno ocenjivala poteze aktuelne vlasti, a isticala rodnu ravnopravnost.

Dve nedelje do teške odluke: Grčka pred novim izazovom, premijer na mukama

„Ako su žene poslanice, žene ministarke, žene gradonačelnice ostale upamćene po svom intelektu, zašto jedna od njih ne bi mogla da bude predsednica? Mislim da će to dati novi podsticaj, energiju, kreativnost, a muškarce će učiniti odgovornijim bićima i građanima. Roditeljstvo će postati kvalitetnije. Mislim da je ta harmonija i sinergija potrebna. Priroda je savršeni kreator. Ako žene u Makedoniji predstavljaju 50 do 51 odsto stanovništva, zašto ne bi bilo i žene predsednice? To je pravi dokaz demokratskih kapaciteta zemlje“, izjavila je u finišu predsedničke kampanje kandidatkinja opozicije.

Prema rečima Đorđevskog, iako predsednik u Makedoniji ima više ceremonijalnu funkciju, pa ovi izbori samim tim ne deluju previše značajni, daleko je od toga da su nevažni. Naprotiv, kaže naš sagovornik, ovde je reč o svojevrsnom referendumu o dosadašnjem, dvogodišnjem radu vladajuće koalicije.

„Tokom tog perioda donesen je, između ostalog, Prespanski sporazum sa Grčkom, čime je izvršena radikalna promena makedonskog imena, došlo je do ’otkazivanja‘ istorije i svega drugog što je to sa sobom nosilo. Zatim je donet i zakon o upotrebi jezika kojim je albanski jezik postao službeni na celoj teritoriji Makedonije, a desio se i niz drugih stvari koje sada motivišu opoziciju da ove predsedničke izbore predstave kao svojevrsni referendum i izbore na kojima će se delegitimizirati vlast. Opozicija ove izbore vidi kao uvertiru za što je moguće brže, prevremene parlamentarne izbore“, primećuje Đorđevski.

On podseća da prvi krug predsedničkih izbora u Makedoniji ne zahteva izborni cenzus, ali da bi predsednik bio izabran potrebno je da u drugom krugu na glasačka mesta izađe 40 odsto građana upisanih u birački spisak. U suprotnom, izbori će biti ponovljeni.

Komentar