„Verujem da bi bilo potrebno i ubrzati i mnogo investirati u pristupne pregovore koji već traju sa zemljama Zapadnog Balkana, kao i u naše snažno partnerstvo sa onima koji još nisu kandidatske zemlje“, poručila je Mogerinijeva.
Ona je u svom govoru posvećenom rezultatima EU spoljne politike ocenila da je politika proširenja bila jedna od uspešnih priča tokom pet godina njenog mandata i mandata ovog saziva Evropskog parlamenta.
„Naša politika prema Balkanu, na Balkanu, ali prvenstveno sa Balkanom je uspešna priča koja je imala težak početak i put od neočekivanja do uspostavljanja poverenja i zajedničkih izazova“, kazala je Mogerinijeva.
Kao primer uspeha Evropske politike na Balkanu navela je sporazum Atine i Skoplja posle 27 godina bilateralnih problema. Istovremeno, šefica evropske diplomatije nije pomenula ulogu EU u dijalogu Beograda i Prištine.
„Možda ne uspete, ali ako ste uporni i jasni u ciljevima, vrednostima i principima, ponekad dobri rezultati dođu. Možda posle 25 godina, sedam godina ili samo dve godine“, poručila je Mogerinijeva, preneo je Tanjug.
Ocenila je da bi strateški velika greška i primer „kratkovidosti“ EU bilo ukoliko odluka o pokretanju pristupnih pregovora sa Albanijom i Makedonijom ne bi bila doneta u junu ili bi se odložila.
Mogerinijeva je pred poslanicima Evropskog parlamenta zaključila da se zemlje Zapadnog Balkana nalaze okružene zemljama-članicama i da ona na politiku prema Balkanu gleda ne kao na proširenje, već kao zaokruživanje evropskog kontinenta.