Angela Merkel pozvala Vučića i Tačija da sahrane plan o razmeni teritorija?

Cilj predstojeće regionalne konferencije u Berlinu o Zapadnom Balkanu jeste da se „sahrani“ plan o razmeni teritorija, tvrdi bečki dnevnik „Standard“.
Sputnik

„Kancelarka namerava da predloži da sever KiM dobije jednu vrstu specijalnog statusa — to je utemeljeno i u ideji Zajednice srpskih opština, čije je formiranje dogovoreno Briselskim sporazumom, ali do sada nije primenjeno“, piše list.

Drecun: Ponuda Amerike neće dugo biti na stolu

„Standard“ piše da je Merkelova za 29. april sazvala balkanski samit u Berlinu, na kojem treba da se „sahrani“ diskusija o promeni granica po etničkim kriterijumima.

Samit se, navodi list, održava na inicijativu kancelarke Angele Merkel i predsednika Francuske Emanuela Makrona, a pozvani su premijeri celog regiona, uz šefove vlada Slovenije i Hrvatske, te predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika privremenih prištinskih vlasti Hašim Tači. 

Podseća se da je Nemačka striktno protiv ideje promene granica, što su podržali visoka predstavnica EU Federika Mogerini, evropski komesar Johanes Han i savetnik u američkoj administraciji Džon Bolton, ali i Austrija i Mađarska, što je, ukazuje list, dijametralno suprotno dosadašnjoj politici Zapada.

„Moj utisak je da je dijalog izgubio na snazi, pa u tom smislu neće ni biti razmene teritorija“, naglašava ekspert za Balkan Ivan Krastev. 

„Standard“ tvrdi da je ideja razmene teritorija pre svega kod Srba južno od Ibra izazvala veliki strah od progona, kao i da su SAD, u međuvremenu, prema diplomatskim krugovima, odustale od te ideje, jer je utvrđeno da bi to bilo povezano sa pravnim i bezbednosno političkim teškoćama. Članovi Nacionalnog bezbednosnog saveta SAD vratili su se iz Evrope u Vašington zabrinuti i preneli su da je možda lako razmenjivati šume i polja, ali ne i mesta u kojima žive ljudi. 

U Berlinu, prema listu, svakako smatraju da je važnije da se postigne „dobar sporazum“ između Beograda i Prištine, nego brzi dogovor, a taj stav deli i Francuska, kojoj je na Balkanu pre svega važno da se uspostavi veća vladavina prava. „Standard“ ističe da sporazum treba da dovede do normalizacije „dve države“ u okviru procesa približavanja EU. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako tvrdi list, želi da za priznanje Kosova dobije nešto i u tome je podržan od pojedinih Evropljana, što bi vodilo ka konceptu „teritorija za status“. 

Prištinski mediji: Nemačka i Francuska nude Beogradu i Prištini dupli suverenitet

Na skupu u Berlinu biće upućen jasan znak za obustavu tih težnji Mogerinijevoj, navodi list prenoseći izjavu nemačkog poslanika Manuela Saracina da su granice na Zapadnom Balkanu nedodirljive.

Albert Roan, bivši austrijski diplomata, koji je učestvovao u izradi Ahtisarijevog plana, kaže da se u izradi tog dokumenta, koji je osnova kosovskog ustava, polazilo od toga da je u 21. veku moguće pretpostaviti da ljudi na Balkanu mogu da prevaziđu razmišljanja srednjeg veka i da su sposobni da žive u multietničkim društvima. Roan smatra da to što se uopšte uzima u obzir razmena teritorija ima veze sa novom američkom administracijom. On dodaje da bi Ahtisarijev plan bio „uništen“ razmenom teritorija i da bi tada bili dovedeni u pitanje manjinska prava i kompletna konstrukcija.

Komentar