Kraj nevolja sa „švajcarcima“: Svako će dobiti ratu koju je i očekivao kad je uzimao kredit

Za stan od oko 50 kvadrata glavnica kredita je smanjena više nego za trećinu, a mesečna rata prepolovljena, gruba je računica predloženog leks specijalisa o konverziji stambenih kredita indeksiranih u „švajcarcima“ koji je predložila Vlada Srbije.
Sputnik

Korisnici stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima bi, sudeći prema rokovima u predloženom leks specijalisu, najdalje već od sredine godine kredit konvertovan u evrima mogli da otplaćuju po znatno povoljnijim uslovima.

Prema predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji je danas usvojila Vlada i koji će se u narednih osam dana naći u skupštinskoj proceduri, predviđeno je da banka klijentu otpiše 38 odsto preostalog duga konvertovanog u evro na dan kada mu bude dostavila ponudu za zaključenje ugovora. To će banka morati da uradi najdalje 30 dana od stupanja zakona na snagu.

Član Upravnog odbora Udruženja CHF (švajcarski franak) Srbija Jelena Pavlović, koja je u proteklih nedelju dana bila deo tima koji je sa predstavnicima države i poslovnih banaka pregovarao o konkretnim zakonskim odredbama, za Sputnjik je izrazila uverenje da će najveći broj među 16.800 ljudi koji imaju takve kredite, pogotovo one dugoročne na 25-30 godina, biti zadovoljni efektima predloženog zakona.

Vlada usvojila leks specijalis o švajcarcima, otpisuje se deo duga

Stanje glavnice duga biće prevedeno u dinare po srednjem kursu NBS, pa to u evre, takođe po srednjem kursu NBS, pa na to ide otpis 38 odsto duga, precizirala je Pavlovićeva. Primenjivaće se ona kamata koja je sada u ponudi banaka.

Ukoliko je u pitanju promenljiva kamata, zavisno od kretanja EURIBOR-a, ona će biti 3,4 odsto, plus EURIBOR. Kad je u pitanju fiksna kamata, ona će maksimalno iznositi 4,0 odsto.

„Ukoliko te ponude budu korektne, jer zakon nije farsa, videće to svako kada bude dobio ponudu banke, ja mislim da će dosta ljudi odustati od tužbi, zato što kakav god da imate sudski postupak u Srbiji, on traje šest-sedam godina u najboljem slučaju“, kaže sagovornica Sputnjika.

Ona napominje da će svako imati mogućnost izbora da li će ili ne potpisati od banke ponuđenu konverziju. Za izjašnjavanje o tome predlog zakona je klijentu ostavio rok od 30 dana od prijema predloga ugovora.

Međutim, to ne isključuje nastavak već pokrenutog sudskog postupka, pa banke neće moći da zauzimaju ucenjivački stav sa predlogom ugovora o konverziji po sistemu uzmi ili ostavi. Ako ne budu zadovoljni ponudom, tužba ostaje i dalje kao moguće rešenje.

Kako će izgledati računica prema predloženom zakonu, Pavlovićeva objašnjava na konkretnom primeru.

„Kredit za stan od oko 50 kvadrata koji je uzet u ’švajcarcima‘ u visini od 69.000 evra danas je zbog takve indeksacije porastao na 74.000 evra, iako je sve vreme uredno otplaćivan više od 10 godina. Drugim rečima, korisnik kredita ne samo da ništa nije otplatio, nego je još više dužan. Sa konverzijom i otpisom 40 odsto duga, dakle, nešto malo više od 38 odsto predloženih u zakonu, glavnica bi iznosila oko 44.500 evra, sa mesečnom ratom od nekih možda 270 evra, što je daleko manje od sadašnje rate koja iznosi oko 550 evra“, precizirala je Pavlovićeva, koja je radi lakšeg razumevanja izvela računicu u evrima.

Šta snađe Srbina kad poželi da bude Švajcarac (video)

Ona pritom ukazuje na ono što je najvažnije.

„Svako će sada dobiti onu ratu koju je percipirao kada je i uzimao kredit. Znači, ako sam računala da mi je u redu da uzmem kredit čija je mesečna rata 300-350 evra maksimalno, ja ću biti u tim granicama, možda čak i ispod. Jer svi su se, kada su uzimali kredit, vodili prema tome koliko je to mesečno evra. Mislim kada ljudi konkretno dobiju koliko će plaćati mesečno, da će to biti čak i manje nego kada su uzimali kredit i razmišljali koliko to u evrima iznosi. To je suština ove matematike“, kaže sagovornica Sputnjika.

Međutim, ona dodaje da je uz tu računicu podjednako važno i to što će ovakvo rešenje ljudima omogućiti veću stabilnost, jer će imati mogućnost da planiraju život, što do sada nije bio slučaj.

Pavlovićeva je ukazala na sopstveni primer, jer joj je stanje glavnice ove godine veće nego prošle i sve što je platila kao da je, kako kaže, bacila u vodu, a sada se opet prognozira jačanje franka.

Predstoji „bregzit“, predstoje izbori za Evropski parlament, koji mogu imati uticaj na finansijska tržišta, a čim su ona malo u krizi, švajcarski franak jača i sve što su platili samo za poslednjih godinu dana je, kako kaže, anulirao.

Ona napominje da žali što ovom konverzijom nisu obuhvaćeni oni koji su po nepovoljnom modelu NBS prešli na evro 2015, 2016, 2017. Međutim, ima savet za njih, jer su ozbiljno oštećeni — da se obrate bankama i da traže da se koriguju ugovori i zaključi neko poravnanje, o čemu je bilo reči i na sastanku sa bankarima.

Kome će biti podnet račun rešenja problema kredita u „švajcarcima“

Pošto se zakon odnosi samo na one koji imaju kredit indeksiran u „švajcarcima“ u otplati, na pitanje da li oni koji su raskinuli ugovor ili su ga na neki način regulisali pre vremena imaju mogućnost da na osnovu odluke Vrhovnog kasacionog suda tuže banke, jer nisu dobili valjanu informaciju o rizicima takvog ugovora, Pavlovićeva kaže da mogu.

„Donošenje zakona nikome neće ništa oduzeti. To je samo dodatni, jako dobar benefit, jer je nemoguće imati tolike hiljade tužbi na sudu, a s druge strane, matematika je takva da će veliki broj korisnika biti zadovoljan i ovo će za njih na neki način biti kraj agonije“, ocenila je za Sputnjik članica UO Udruženja CHF Srbija.

 

Komentar