„Milosrdni anđeo“, kako je NATO cinično nazvao bombardovanje SRJ, započeo je svoj razorni pohod u kome je u narednih 78 noći i dana na Srbiju ispaljeno oko 50.000 projektila.
Nevericu i čuđenje da je tako nešto uopšte moguće zamenili su strah i panika. Usledili su dani agonije. Restrikcije struje, neprestani zvuk sirene i trčanja u skloništa i podrume.
Ali, ubrzo se dogodilo ono što stratezi i idejni tvorci monstruoznog zločina nisu mogli ni da pomisle, a kamoli da predvide.
Umesto kolektivnog muka iznenada je došlo do prave erupcije prkosa i inata.
Srbi su odlučili da se ne plaše i da svesno postanu izložene mete.
Iziritirani fizičkim i psihičkim zlostavljanjem, rešili su da na sebe okače slike mete i da umesto skrivanja u skloništima, agresoru prkose pesmom i igrom, okupljeni na trgovima i mostovima.
„Srpski duh je čudo. U okolnostima koje mnogi ne bi mogli da prežive, niti mogu da zamisle da mogu da prežive, Srbi uspevaju da se organizuju sa jednom specifičnom vrstom čak crnog humora, ali i sa duhom koji pokazuje da neće dozvoliti da ih išta slomi. Umesto da se ponašamo kao pasivne žrtve, iako smo realno bili potpuno nevine žrtve, pokazali smo nešto drugo“, objašnjava psiholog Aleksandra Janković.
„Ja mislim da su Srbi pobedili i NATO i onaj deo sveta koji nas je proglašavao genocidnim narodom i koji je o nama izgovarao najgore moguće reči. Pokazali smo ko smo. I sada ljudi koji dolaze iz zemalja koje su nas bombardovale snimaju razrušeni MUP, Generalštab, sa nevericom gledaju, ali ono što ih najviše iznenadi je naš osmeh i naš osvrt na celu situaciju. Mi njih ne mrzimo jer nismo naučili da mrzimo“, smatra Jankovićeva.
Izvinite, mi pevamo
Izazvani divljačkim zločinima, okupljeni vandalističkom agresijom, Srbi su svakodnevno smišljali sve duhovitije parole uperene protiv NATO-a. Paradoksalne i oštre žaoke koje je iznedrio narod nanele su neprijatelju poraz na duhovnom poprištu.
Direktor izdavačke kuće „Prosveta“ Dragan Milenković, koji je u to vreme bio novinar Tanjuga, inspirisan raznovrsnim, svakodnevnim porukama koje je narod upućivao neprijatelju, odlučio je da ih sakupi i objavi u „Knjizi odbrane“.
„Odmah posle početka bombardovanja desilo se nešto što niko nije očekivao, možda ni mi sami nismo očekivali — da se ne uplašimo, da se ne sakrijemo po skloništima, nego da izađemo i da, kako neki kažu, budemo mete. Ja nisam voleo da budem meta, voleo sam da ih izazivam zajedno sa drugim ljudima.
Milenković ističe da je bilo mnogo poruka koje je on, kao novinar, želeo da prenese ljudima.
„Oko mene je bilo mnogo poruka, a ja kao novinar uvek želim da nešto prenesem ljudima. I pomislio sam da sve to treba nekako posvedočiti. Počeo sam da zapisujem prvo na komadićima papira, pa u svesku, i od 24. marta, od početka bombardovanja, do sredine aprila već sam imao gotovu knjigu“.
Za vreme bombardovanja svakodnevno je stizala podrška ruskih političara. Srbe su posetili članovi ruskog parlamenta i ruski patrijarh Aleksej. Pored domaćih grupa koje su nastupale u znak solidarnosti, na Trgu republike nastupila je i čuvena ruska grupa Di-Di-Ti.
Podršku građanima okupljenim zajedničkom željom da se prkosom i duhom pobedi strah pružili su brojni domaći muzičari i popularne grupe koje su svakodnevno pevale za mir.
„Te NATO bombe su bile ogromno zlo. A to što se dešavalo na Trgu je različito od onoga što se dešavalo na mostovima, što je bilo partijski organizovano. Došlo je do jedne spontane situacije koja je jako retka u srpskom narodu. Srbi se ujedine samo kad je mnogo gusto. To je bila jedna od situacija gde smo svi bili zajedno“, kaže poznati srpski muzičar Bora Đorđević.
On nam je ovom prilikom ispričao i neke detalje o kojima se još uvek malo zna.
„Bio sam u muzeju. Muzeju vojske gde su bili ostaci „nevidljivog“, koji je bio vrlo vidljiv. Čak sam dobio parče, sa sertifikatom. Međutim, tu su bili ostaci i drugih aviona. Između ostalog i komandnog aviona iz Avijana, koji je leteo i koji je oboren. Ali postojala je jedna ucena. Ako objavimo da smo oborili avion, za svaki objavljeni avion će nam srušiti jedan most. Tako da smo oborili više aviona nego što se zna. Lično sam video ostatke jednog“.
„Izvinite, nismo znali da je nevidljiv“, jedna je od upečatljivih poruka koja je ostala upamćena. A upravo je obaranje F-117, ponosa američke vojne industrije, bilo velika inspiracija za eksploziju duhovitih parola i pesama koje su još jednom pokazale da su pored svih nedaća i nepravdi, Srbi nepokoren i duhovno snažan narod.