Istraživanje koje je vodio Institut za zoologiju Kunming u jugozapadnoj Kini trebalo je da rasvetli evolucioni proces koji je doveo do ljudske inteligencije, prenosi Si-En-En.
„Veličina mozga i kognitivne sposobnosti su najdramatičnije izmenjene osobine kod ljudi tokom evolucije, a ipak genetski mehanizmi koji leže u osnovi tih ljudskih specifičnih promena ostaju nedostižni“, navodi se u izveštaju objavljenom 27. marta u kineskom časopisu „Nešenel sajens rivju“.
Jedan od vodećih istraživača Su Bing je rekao da je eksperiment odobrio univerzitetski odbor za etiku.
„Tokom eksperimenta su poštovane ne samo najbolje kineske i međunarodne naučne prakse, već i međunarodni standardi za prava životinja. Dugoročno gledano, takva temeljna istraživanja će pružiti vredne informacije za analizu etiologije i lečenja bolesti mozga, uzrokovanih abnormalnim razvojem mozga, kao što je autizam“, naveo je Su u mejlu Si-En-Enu.
Međutim, naučnici, koji se već neko vreme bave etičkim problemima u vezi sa genetskim eksperimentima na majmunima, smatraju da se to istraživanje nalazi na „klizavom terenu“.
To je već druga kontroverzna situacija u poslednjih pola godine u Kini, koja je povezana sa moralno sumnjivim genetskim istraživanjima. U novembru 2018. godine odjeknula je vest da je kineski naučnik He Džijankui prvi put u istoriji uspeo da stvori genetski modifikovane bebe otporne na virus HIV-a kojim su bili zaraženi njihovi očevi.
Pritom se koristio inovativnom CRISPR-cas9 tehnologijom, za koju mnogi naučnici kažu da je tek u početnoj i eksperimentalnoj fazi razvoja i da nije prikladna za testiranje na ljudima.
Ubrzo je izgubio posao na Univerzitetu u Šenženu, a kineske vlasti su pokrenule istragu posle koje su zaključile da eksperiment nije sproveden u skladu sa etičkim standardima kineske naučne zajednice.
Kineski naučnici su u ovoj novoj studiji kod 11 rezus makakija uspešno implantirali kopije ljudskog gena MCPH1, koji je važan faktor u razvoju i evoluciji ljudskog mozga.
Analiza njihova ponašanja posle transplantacije gena ukazala je na bolje kratkoročno pamćenje i brže vreme reakcije u poređenju sa kontrolnom grupom.
Međutim, mnogi zapadni naučnici ubrzo su počeli da kritikuju rad kineskih kolega.
Genetičar Džejms Sikela sa Univerziteta Kolorado rekao je da se kineski istraživači nalaze na „klizavom terenu“.
Naime, Sikela i njegovi kolege prikazali su u svom istraživanju objavljenom 2010. godine da transgenični eksperimenti na primatima povlače ozbiljne etičke probleme i da se sa njima povećava rizik da primati budu izloženi još većoj eksploataciji.
Bioetičarka Džeklin Glover sa istog univerziteta uporedila je taj eksperiment sa naučno-fantastičnim filmom „Planeta majmuna“, u kojem su superinteligentni primati nadvladali ljude.
„Ako humanizujemo majmune, možemo im načiniti veliku štetu. Gde bi oni onda živeli i šta bi radili? Ne smemo da stvaramo bića koja posle ne mogu da vode smislen život“, rekla je Gloverova.