Hitna sednica Saveta bezbednosti UN, koja je na američki zahtev sazvana po pitanju Venecuele, pretvorila se u pravu malu američku demonstraciju sile. Umesto američkog predstavnika u UN, ambasadorima zemalja-članica SB obratio se američki potpredsednik Majk Pens.
On je poručio da je Trampova administracija rešena da, pre svega diplomatskim i ekonomskim pritiskom, ponovo uspostavi vladavinu demokratije u Venecueli, ali je dodao da su i dalje sve opcije na stolu.
Američki potpredsednik zatražio je od UN da priznaju samoproglašenog predsednika Venecuele Huana Gvaida, kao i da ambasadoru Venecuele pri UN Samuelu Monkadi oduzmu akreditive kao predstavniku, kako je rekao, nelegitimne Madurove vlade.
Ne sačekavši Monkadin odgovor, Pens je napustio salu na Ist Riveru.
Pensov govor je politički hitac namenjen za unutrašnju upotrebu u Americi, komentariše dugogodišnji jugoslovenski diplomata u zemljama Latinske Amerike Dušan Vasić.
Prema njegovim rečima, SAD nisu u mogućnosti da obezbede većinu za svoje namere prema Venecueli ni u Savetu bezbednosti, niti među svojim saveznicima. Nameri da se vojno interveniše u Venecueli protive se i EU i Organizacija američkih država (OAS), koje su inače podržale napore SAD da sa vlasti uklone venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.
„Dakle, Amerika je usamljena. Ona da je jaka, u najmanju ruku bi, ako ne može kroz SB, išla kroz Generalnu skupštinu UN, po principu rezolucije koja je davno usvojena u slučaju Koreje. Tako bi izdejstvovala da se većinskim glasanjem izbori za stav da se može intervenisati, ali ona nema snage da uđe u to“, objašnjava Vasić.
Kao ilustraciju američke nemoći u slučaju Venecuele, Vasić navodi primer Svetske banke i MMF-a, koji nisu dali saglasnost na američki predlog da Gvaidov čovek bude postavljen za venecuelanskog predstavnika u tim institucijama.
Upravo zbog te nemoći, SAD su prinuđene da se protiv vlasti Nikolasa Madura bore metodama ekonomskog iscrpljivanja i subverzije putem napada na energetski sistem i sistem snabdevanja.
Prema Vasićevim rečima, Amerika je raširila svoje frontove tako što je pored starih konfrontacija na Bliskom istoku i u Avganistanu, na Korejskom poluostrvu i sa Rusijom i Kinom, dodala i nove. Uvođenje carina na avione proizvedene u EU upućuje na to, a tu je i širenje konfrontacija u Južnoj Americi — pored Venecuele, Amerika se sukobljava i sa Kubom i sa Nikaragvom.
„Nisam siguran da Amerika ima veliki manevarski prostor, moj utisak je da su to više teške reči i pretnje upućene sopstvenoj javnosti da pokažu kako je Tramp jak i upućene Venecueli da prodrmaju tu zemlju. Međutim, to je za sada bez efekta. Ključ je u tome koliko Maduro može ekonomski da izdrži i da li će zemlje koje ga podržavaju, hteti i moći da odreše kese, jer ako mu one ne pruže finansijsku pomoć, u ovoj godini krize, a 2019. biće ključna, teško da će Maduro izdržati“, kaže Vasić.
Dok američki državni sekretar Majk Pompeo sa kolumbijsko-venecuelanske granice optužuje Rusiju za mešanje u unutrašnje stvari Venecuele, dotle Huan Gvaido koristi usluge kolumbijskog ratnog vazduhoplovstva kako bi se kretao po zemljama Latinske Amerike, dodaje Vasić.
Opšte je poznato da su Gvaidove akcije finansirane iz inostranstva, ali problem nastaje u tome što taj priliv novca polako presušuje, jer samoproglašeni predsednik Venecuele ne pokazuje da će uspeti u svojim namerama.
Vasić napominje da čak i pojedini opozicioni prvaci u Venecueli, koji su na poslednjim predsedničkim izborima bili Madurovi protivkandidati, ne priznaju da je Gvaido legitimni predsednik. Oni se, objašnjava Vasić, slažu da Gvaido može da pomogne da se ukloni Maduro, ali mu negiraju pravo da postane predsednik Venecuele bez izbora.
Sve u svemu, sednica Saveta bezbednosti je deo prljave igre u kojoj Amerika nije uspela da ostvari svoje namere u kratkom roku i sada pokušava da održava tenzije na visokom nivou kako ne bi ispalo da je odustala od Venecuele, zaključuje Vasić.