Razlog zbog koga je 31. oktobar izabran kao poslednji rok za odlaganje „bregzita“ je zato što tada počinje da radi novi saziv Evropskog parlamenta (EP), za koji su izbori zakazani za maj, kaže dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Velike Britanije Siniša Ljepojević.
„Očigledno je bila ideja da se to na ovaj ili onaj način završi do tada. Taj rok je fiksan kao datum baziran na međunarodnom pravu, ne na EU i njenim zakonima, niti britanskim zakonima. Međutim, to ne znači da Britanija i EU treba da čekaju do 31. oktobra. Ako sutra postigne sporazum, Britanija može da izađe sutra“, kaže Ljepojević.
Radi se o igri, nastavlja Ljepojević, evropskih lidera i britanske premijerke da ozbiljna stvar kao što je „bregzit“ ostane neka vrsta sapunske opere sa neizvesnim ishodom.
„Naravno, uvek postoji mogućnost dogovora, mada su male šanse da Parlament prihvati sporazum Tereze Mej. Ona očigledno računa da pomeranjima i ucenama, natera dovoljan broj poslanika da prihvate dogovor, kako bi se to završilo do 22. maja, kako bi Britanija do tada izašla i ne bi morala da učestvuje na izborima za Evropski parlament“, kaže Ljepojević.
Ukoliko Britanija ne izađe iz Unije do 22. maja, moraće formalno da učestvuje na izborima za EP, koji koštaju oko 100 miliona funti, napominje naš sagovornik i dodaje da predstoji period zatišja, jer običaj je da parlament za vreme Uskrsa ne radi 12 dana.
Posle toga sledi, kako Ljepojević kaže, iživljavanje sa glasanjima koja nemaju pravnu važnost.
„Zasad je ključno da se na britanski zakon o izlasku iz EU, koji je trebalo da stupi na snagu 12. pa je pomeren za 29. mart, pa za 22. maj, naprave amandmani. Mučenje britanske javnosti i političke scene se nastavlja, ali ono što je u ovom času mnogo važnije od izlaska iz EU je činjenica da je čitav ambijent koji je napravljen oko ’bregzita‘, koji je direktna narodna volja, razotkrio pravu prirodu političke scene u Britaniji u kandžama duboke države; predsednik Vlade je pod pritiskom velikih banaka i korporacija. To je već dugo tako, ali se krilo od javnosti. Sada je javnost to videla“, objašnjava Ljepojević.
Zbog frustriranosti javnosti, niko se ne usuđuje da prognozira dalji tok političkih odnosa u Britaniji, dodaje on.
Mada uvek postoji mogućnost i da britanska vlada sa EU postigne novi sporazum o izlasku, zvaničnici EU rekli su da pomeranje datuma ne znači i da će sporazum biti promenjen.
Sporazum, prema Ljepojevićevom mišljenju, evropski zvaničnici koriste za pritiske na britansku javnost i političare da pod ucenom prihvate ono što su već tri puta odbili. Male su šanse da će stav poslanika parlamenta biti promenjen i četvrti put, kao što su male šanse da Evropska komisija prihvati neki drugi sporazum o britanskom izlasku iz Unije.
„Prema tome, jedan potpuni ćorsokak, za koji je iznad svega odgovorna premijerka Tereza Mej, jer je igrala neku drugu igru, ponizila je britansku javnost koja je većinski glasala za ’bregzit‘. Tako da je vrlo teško predvideti šta će desiti; jedino je sigurno da će Britanija na kraju izaći iz EU, tu nema dileme“, zaključuje Ljepojević.