„Dnevni red (sastanka) će, naravno, biti fokusiran na Arktik“, rekao je Johaneson u intervjuu za Sputnjik na marginama Međunarodnog arktičkog foruma.
„Mi smo ovde na forumu posvećenom Arktiku — ’Arktik teritorija dijaloga‘. Bez obzira na to što se Rusija i Island značajno razlikuju po veličini i imaju različite interese, iza tih različitih stavova na Arktiku postoji mnogo više onoga što nas spaja, nego onoga što nas deli“, rekao je.
Prema njegovim rečima, i Rusija i Island se slažu da bi osnovna pažnja dveju država na Arktiku „trebalo da bude usmerena na potrebu postizanja veće održivosti (u regionu)“. „Pretpostavljam da će budućnost Arktika i budućnost Arktičkog saveta biti… na dnevnom redu“, objasnio je islandski predsednik.
Komentarišući predlog ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova da se uspostavi vojno-politički dijalog arktičkih država, Johaneson je rekao da Island smatra da što je manje vojne aktivnosti na Arktiku, to je bolje za sve.
Arktički savet čine Rusija, Danska, Švedska, Kanada, Norveška, Island, Finska i Sjedinjene Američke Države.
Islandski predsednik je dodao da ne namerava da sa Putinom razgovara o sankcijama.
„Sankcije nisu direktno povezane sa Arktikom. Zato mislim da će ovo pitanje biti izvan zvaničnog dnevnog reda“, rekao je Johaneson.
Tokom plenarne sednice foruma tema sankcija Rusiji pokretana je više puta, uprkos primedbi nekih učesnika događaja. Prema njihovim rečima, učesnici foruma su se okupili kako bi razgovarali o problemima Arktika, a ne o problemima koji su postali uzrok antiruskih sankcija.
Uzavrela diskusija rasplamsala se između predsednika Rusije Vladimira Putina i Finske Saulija Nininstea, nakon što je Niniste u svom nastupu pomenuo Krim. Niniste je izjavio da će sankcije protiv Rusije ostati na snazi sve dok Moskva ne promeni svoj stav o temama zbog kojih su nametnute. Vladimir Putin je istakao da Krim nije glavna tema foruma i vratio diskusiju na bitnije pitanje za ovaj region — ekologiju.
„Pomenuli ste sankcije. Postoje sankcije koje otežavaju trgovinu. Ali u drugim aspektima naši odnosi cvetaju“, rekao je Johaneson.
Rusija i Island imaju potencijal za proširivanje saradnje u oblasti ribarstva, dodao je on. Prema njegovom mišljenju, saradnja u ribarstvu i brodogradnji je pravi primer partnerstva između dveju zemalja.
„Vrednost ugovora između islandskih i ruskih kompanija u oblasti ribarstva iznosi oko 170 miliona dolara, što je prilično mnogo. Zbog toga mislim da moramo da nastavimo da se fokusiramo na ovaj aspekt našeg odnosa“, istakao je Johaneson.
„Mi imamo znanje i ekspertizu u oblasti najnovijih razvoja u sektoru ribarstva, a Rusi su zainteresovani za razvoj ovog svog sektora“, dodao je predsednik.
Odnosi Rusije i Zapada su se pogoršali zbog situacije u Ukrajini i na Krimu. Zapadne zemlje su uvele niz sankcija protiv Rusije, optužujući je za mešanje. Moskva je preduzela kontramere, povela politiku zamene uvoza i više puta izjavljivala da je kontraproduktivno sa njom razgovarati na jeziku sankcija. Pritom je Moskva više puta odbacivala optužbe zapadnih zemalja o mešanju u unutrašnje poslove Ukrajine, rekavši da nije strana u ukrajinskom sukobu u Donbasu i subjekat Minskih sporazuma.
Međunarodni arktički forum „Arktik — teritorija dijaloga“, koji se održava u Sankt Peterburgu 9. i 10. aprila, jedna je od ključnih platformi za raspravljanje o problemima i perspektivama Arktičkog regiona na globalnom nivou.