„Mislim da mnogi ljudi nisu u stanju da zamisle kakav bi to šok mogao da bude za Evropu, ako istovremeno dobijemo i ’bregzit‘ i ’rugzit‘ (Rusija + egzit).“
Jagland smatra da je Savet Evrope „jedino mesto gde je Rusija povezana sa Evropom pravosudnim sistemom“. „(U slučaju da Moskva napusti Savet) videćemo drugačiju Rusiju. Imaćemo novu liniju razdvajanja u Evropi“, istakao je on.
Prema rečima generalnog sekretara Saveta Evrope, jedini način da se reši situacija, jeste ponovno vraćanje Rusiji prava glasa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE).
Jagland je izrazio nadu da će Rusija ostati u Savetu i pozvao je da plati doprinos u budžet organizacije.
Ranije je Jagland u svom godišnjem izveštaju optužio Moskvu koja ne plaća doprinos budžetu Saveta Evrope za kršenje odredbi statuta ove organizacije. Jagland je izjavio da ako zemlja ne uplati doprinose u roku od dve godine, ustavni organ — odbor ministara — može da razmotri njeno isključivanje. Za Rusiju ovaj rok dolazi krajem juna 2019. godine.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da Moskva želi da ostane u Savetu Evrope i da će izaći iz organizacije samo u slučaju da druge zemlje-članice organizacije preduzmu mere za njeno isključenje. Uprkos trenutnoj situaciji sa PS SE i suspenzijom isplata, Rusija je nastavila da radi na usvajanju konvencija Saveta Evrope.
Odnosi Rusije i Saveta Evrope prolaze kroz težak period. Sukob se zaoštrio u periodu 2014-2015, kada su ruski parlamentarci izgubili ovlašćenja zbog svog stava o Krimu. Moskva je izjavila da je nemoguće raditi u takvim uslovima i prestala da učestvuje na zasedanjima i prestala da plaća doprinose budžetu organizacije.
Prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandra Gruška, Rusija vidi da se u poslednje vreme u Savetu Evrope povećava broj trezvenijih ljudi, dok se Moskva zalaže za sve napore usmerene na prevazilaženje sistemske krize organizacije.