Tajni cilj Prištine: Sa Olbrajtovom i Hilari na dan krvavog pohoda proslaviti novu pobedu

Dolazak Hilari Klinton i Medlin Olbrajt na Kosovo povodom obeležavanja 20. godišnjice od agresije NATO-a na Srbiju, koja se obeležava 12. juna kao godišnjica „oslobađanja i ulaska NATO snaga“, verovatno će biti u Prištini osmišljena kao velika proslava navodne velike pobede, kaže za Sputnjik Stefan Filipović, politikolog iz Gračanice.
Sputnik

Uloga i Hilari Klinton i Medlin Olbrajt u agresiji NATO-a na SRJ bila je značajna i, iako se za Klintonovu u to vreme smatralo da nije bitna zbog uloge njenog muža, vreme je pokazalo koliko je i ona tada bila „važan igrač“, smatra Filipović.

Prema njegovim rečima, planirano je i Albanci se još potajno nadaju da će to biti više od „obične žurke“ povodom 20 godina bombardovanja i agresije na Srbiju i Crnu Goru.

„Možda su hteli da to bude i proslava nekog sporazuma, dogovora sa Beogradom, ali kao što vidimo, izgleda da će biti samo proslava 20 godina bombardovanja. Zasad je tako i Srbi na Kosovu i Metohiji bi voleli da ne bude ništa više od proslave 20 godina od agresije. To je njihova stvar, a mi ćemo to da obeležimo drugačije. bićemo tužni zbog žrtava ali da slavimo — nećemo“, kaže Filipović.

Povratak na mesto zločina: Olbrajtova i Klintonova u Prištini slave „oslobođenje“

Dolazak bivših, istrošenih američkih političara na Kosovo uz odsustvo aktuelnih, Filipović objašnjava sukobom unutarpolitičkih elita SAD, koje su danas „najpodeljenije u istoriji“.

Međutim, sukob unutarameričkih elita neće uticati na promenu pogleda na status Kosova i Metohije, jer u spoljnopolitičkoj strategiji za narednih 50 godina, za Amerikance je Kosovo nezavisno i teško da će se tu išta promeniti, ali taktički, sukob elita u Americi vidi se i na terenu južne srpske pokrajine.

A prisustvo Klintonove i Olbrajtove na najavljenoj proslavi u Prištini pokazuje nam da zvanična Priština ima znatno bolje odnose sa „dubokom državom“ nego sa administracijom Donalda Trampa.

To je očekivano jer Albanci duguju delu elita koje se kolokvijalno nazivaju „dubokom državom. Reč je o delu američkih liberalnih političkih elita, za koje naš sagovornik ne veruje da se razlikuju od ostatka u smislu ciljeva, već po načinu kako se ostvaruju ti ciljevi.

„Uveren sam da je neko drugi bio na vlasti u Americi devedesetih godina, a ne Klintonovi i oni oko njih, da bi bilo mnogo manje žrtava, krvi, nesreće i svega lošeg što se desilo u poslednjih 30 godina. Da li bi se stvari isto odigrale i da li bi bili isti rezultati — verovatno bi ako je Amerika tako zacrtala, ali da li bi bilo ovoliko krvi — uveren sam da ne bi“, zaključio je Filipović.

Komentar