Podsetivši da su komisije održale konstitutivne sastanke u Banjaluci krajem marta — početkom aprila, Zaharova je ocenila da je njihovo formiranje direktno povezano sa očiglednim nedostacima u radu Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.
„Upravo su neefikasnost, selektivnost i antisrpski ’naboj‘ ovih privremenih struktura međunarodnog krivičnog pravosuđa, koje već više od dve decenije predstavljaju jednu od glavnih prepreka postizanju održivog pomirenja na Balkanu, ukazale na potrebu za potpunijim proučavanjem i analizom tragičnih događaja iz vremena oružanog sukoba u BiH“, rekla je Zaharova na brifingu u četvrtak.
Ona je izrazila nadu da će stručnjaci iz 12 zemalja, koji su uključeni u komisije, uspeti da rekonstruišu celovitu sliku zločina na međunacionalnim i međureligijskim osnovama u Srebrenici i Sarajevu, jer su, kako je istakla, mnogi od njih, pod lažnim izgovorima, bili izvan domašaja Međunarodnog suda i rezidualnog mehanizma.
Pozdravljajući odluku obe komisije da ne daju javne komentare o suštini zadataka koji su im dodeljeni do izrade konačnog izveštaja, Zaharova je istakla da to govori o profesionalizmu njenih članova.
„Očekujemo da će rezultati komisije biti sveobuhvatni i nepristrasni, da će rasvetliti jedan od najgorih sukoba na ovim prostorima i da će, u krajnjem ishodu, pomoći nadležnim vlastima da ostvare istinsku pravdu u ime svih žrtava ratnih zločina u Bosni i Hercegovini. Pozivamo sve relevantne resore i organizacije u Bosni i Hercegovini da komisijama pruže neophodnu pomoć u njihovom radu’, navela je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.