„Mi smo otvoreni za dijalog koji neće biti usmeren na brbljanje i izmišljanje izgovora za nedelovanje, već na praktičnu realizaciju Minskih sporazuma. Ne sumnjam da Petro Porošenko to ne želi i neće to raditi. Kada je (predstavnik Kijeva u u humanitarnoj podgrupi o Donbasu) Viktor Medvedčuk samo ponudio da se ozbiljno raspravlja koja autonomna prava mogu biti dodeljena Donbasu, nazvan je izdajnikom. Porošenko je izjavio da se to nikada neće dogoditi, iako je sam potpisao poseban status Donbasa koji je prilično podrobno izložen u Minskim sporazumima“, istakao je Lavrov u intervjuu za „Moskovski komsomoljec“.
Šef ruske diplomatije je takođe naveo da predsednik Ukrajine Petro Porošenko ne sluša Nemačku i Francusku, jer ima američke „zaštitnike“.
„Odredbe o tome kakva bi prava trebalo da ima Donbas formulisala je lično nemačka kancelarka Angela Merkel. Činjenica je da je njihov ’štićenik‘ prestao da sluša. S jedne strane, on ne sluša ni Nemačku ni Francusku, jer ima američke ’zaštitnike‘. A sa druge strane, njima je takođe nezgodno da ga javno pritiskaju, jer će samim tim potpisati da je njihovo ’posredovanje‘, kako ga zovu, propalo“, objasnio je Lavrov.
On je dodao da Moskva insistira da suština Minskih sporazuma treba da ostane netaknuta, „ne postoji drugi dokument“, ali se oni mogu dopuniti, na primer, da se posmatračima OEBS-a dodeli oružano obezbeđenje UN, što je Rusija predlagala kao odgovor na zabrinutost Ukrajinaca zbog bezbednosti posmatrača OEBS-a.
„Međutim, suština tih sporazuma ne treba da se menja. Osnovna stvar u njima je da se pitanja rešavaju direktno između Kijeva, Donjecka i Luganska“, istakao je Lavrov.
O predsedničkim izborima u Ukrajini
Ruski ministar spoljnih poslova naveo je da je OEBS na neutralan način saopštio da su postojala gruba kršenja na predsedničkim izborima u Ukrajini. Da je tu procenu o izborima dala Rusija, onda bi u njoj bilo emocija.
Govoreći o prvom krugu izbora u Ukrajini, Lavrov je rekao da nije video razlog za optimizam, kao ni za pesimizam.
„Posmatrači OEBS-a objavili su svoj preliminarni izveštaj o rezultatima prvog kruga, koji je ispunjen konstatacijama o grubim kršenjima: korupcijom, podmićivanjem, pritiskom na birače i još mnogo toga. Međutim, sve to je rečeno na neutralan način. Mislim da kada bi se govorilo o nama, onda bi sve te činjenice bile predstavljane sa emocijama“, naglasio je Lavrov.
„A sada to rade prigušeno — suva konstatacija. I dalje se navodi da sve ovo nije uticalo na legitimitet, kao što nije uticalo na legitimitet ni grubo kršenje pravila OEBS-a kada su izbacili naše posmatrače, kao što nije uticala ni odluka da se uskrati pravo glasa za više od tri miliona Ukrajinaca koji žive i rade u Rusiji. To su činjenice o ukrajinskom životu“, dodao je on.
Predsednički izbori u Ukrajini održani su 31. marta. Prema podacima Centralne izborne komisije, nijedan od kandidata nije dobio potreban broj glasova za pobedu u prvom krugu. Drugi krug će se održati 21. aprila, kada će glasači birati između Vladimira Zelenskog i aktuelnog predsednika Petra Porošenka.