Benon je, ističe Bisiova za Sputnjik, i sâm priznao u intervjuu objavljenom u španskim medijima ovih dana da je on lično organizovao Bolsonarovu kampanju za nove medije, koji su dodatak za tv kanale i mejnstrim medije.
Korišćeni su socijalni mediji, konkretno Vocap kampanja, navodi Bisiova za Sputnjik, dodajući da je to sličan obrazac koji je korišćen i tokom Trampove kampanje, a što je otkriveno preko Vikiliksa.
„Kroz ovaj način delovanja putem miliona imejlova, miliona Fejsbuk naloga oni su napravili najprljaviju kampanju protiv bivšeg predsednika Lule da Silve i protiv levičarskih, progresivnih snaga“, kaže Bisiova koja je u Beogradu boravila radi učešća na konferenciji povodom 20. godišnjice NATO agresije.
Prema rečima naše sagovornice, Benonu se obratio za pomoć jedan od Bolsonarovih sinova, ali je u njegovoj kampanji važna bila i podrška nove pentakostalne crkve, koja ima značajnu političku moć.
O tome svedoči i činjenica da ta crkva poseduje četiri nacionalna televizijska kanala, mnoge radio-stanice i novine, te da uživa podršku biznis elite, kaže Bisiova.
Sadašnji brazilski predsednik stupio je na dužnost 1. januara ove godine, nakon što je u drugom krugu predsedničkih izbora održanih 28. oktobra prošle godine izabran sa 55,1 odsto glasova. Bolsonaro je nastupao kao kandidat Socijalne liberalne partije, a već tokom kampanje dobio je nadimak „brazilski Tramp“.
Kako kaže profesorka Beatris Bisio, ta metafora je potpuno opravdana, upravo zbog veoma konzervativnih stavova Bolsonara.
Povlačenje Brazila iz BRIKS-a bilo bi katastrofa
Komentarišući nedavnu izjavu Trampa da se razmatra mogućnost članstva Brazila u NATO, Beatris Bisio ocenjuje da je Bolsonaro spreman na saradnju sa Alijansom, te da je već Amerikancima dao mogućnost da koriste vojnu bazu koja je instalirana na severoistoku zemlje, a koristi se za lansiranje satelita.
Spreman je, smatra ona, da podrži američke inicijative u mnogim drugim oblastima, a u zamenu za to nije isključeno da bi Brazil mogao postati članica NATO-a, iako se time menja koncept ovog vojnog bloka.
Bolsonaro je, ocenjuje profesorka Beatris Bisio, „potpuno proamerički čovek“, međutim, ne postoji potpuna homogenost unutar brazilske vlade, kao i u vojsci, koja jeste „bliža američkom snu nego Kini i Rusiji“, ali i svesna multipolarnog sistema koji je sve očiglednija realnost u svetu.
Na pitanje kakva je u tom kontekstu budućnost BRIKS-a, Beatris Bisio ističe da je to „otvoreno pitanje za vladu Brazila“.
Ona podseća da su predsednik Bolsonaro i ministar spoljnih poslova Ernesto Araužo otvoreno rekli da BRIKS više nije prioritet za brazilsku diplomatiju, ali da se takođe ne povlače iz te grupe.
Prema mišljenju Bisiove, eventualno povlačenje Brazila iz BRIKS-a bilo bi „najgori scenario“ i „katastrofalno za Brazil i Latinsku Ameriku“.
„Prvi put u istoriji Latinska Amerika je kroz BRIKS imala konkretnu mogućnost da izbegne istorijsku zavisnost od Monroove doktrine i američkog načina razumevanja uloge Latinoamerikanaca u političkom scenariju. Prvi put je postajao značajan instrument za razvoj potencijala Latinske Amerike. Imamo mogućnost da stvorimo novu Latinsku Ameriku, novu budućnost sa partnerima koji su spremni da to podrže, a ne da podrede Latinsku Ameriku.