Američkom Senatu je već predstavljen nacrt zakona kojim se zabranjuje isporuka F-35 Turskoj, sve dok Ankara ne odustane od plana kupovine ruskih sistema.
Četiri senatora koja su predstavila nacrt zakona izrazila su negodovanje zbog plana Turske da kupi ruski sistem S-400, navodeći da jedan član NATO-a ne može imati oboje — i ruski protivraketni sistem i američki borbeni avion. Oni smatraju da mogućnost da Rusija dobije pristup američkom avionu i tehnologiji u zemlji članici NATO-a, Turskoj, predstavlja nacionalni i globalni sigurnosni rizik.
Zapadni mediji takođe prenose izjavu republikanskog senatora Džejmsa Lankforda, koji je rekao da je Turska važan saveznik i partner NATO-a u rešavanju niza prioritetnih pitanja nacionalne bezbednosti SAD. Prema njegovim rečima, zabrinutost izaziva to što Turska teži bliskoj saradnji u oblasti odbrane sa Rusijom, čiji „autoritarni vladar“ nastoji da potkopa interese NATO-a i SAD na svakom koraku.
Zapadni mediji ocenjuju da je ovaj zakon poslednji pokušaj zakonodavaca i američkih zvaničnika da ubede Tursku da ne kupuje ruske sisteme S-400.
Ranije je Stejt department saopštio da SAD mogu uvesti sankcije Turskoj ako Ankara nabavi ovaj ruski protivraketni sistem.
Ruski vojni ekspert Vladimir Kozin smatra da Vašington prelazi na grubu formu konkurencije u oblasti vojnotehničke saradnje.
„Sudeći po informacijama koje dolaze, Ankara se i dalje čvrsto drži tj. ona iskreno želi da kupi protivraketne sisteme S-400, a sva zastrašivanja poput onih da joj u tom slučaju neće biti isporučen borbeni avioni F-35 – ne deluju. Međutim, izjave Amerikanaca govore o tome da Vašington postepeno širi politiku grube konkurencije i na takvu oblast kao što je vojnotehnička saradnja, čak i kada je reč o njenim saveznicima iz NATO-a“, smatra Kozin.
Prema njegovim rečima, grubi pritisak na partnere postaje glavni američki metod u međunarodnoj trgovini.
„Kao što je poznato, SAD se ne gnušaju da sprovode takvu liniju u trgovinsko-ekonomskoj i energetskoj sferi, čak i sa svojim najbližim saveznicima — čas traže da se kupuju isključivo američki proizvodi, čas prete nametanjem sankcija ako Evropa kupi ruski gas preko ’Severnog toka 2‘. SAD su sada očajnički potrebne ogromne količine novca za vojne svrhe, za stvaranje kvalitetne nove strateške nuklearne trijade, za dalje uvođenje globalnog sistema protivraketne odbrane, a sada i na stvaranje ofanzivnog svemirskog naoružanja i krstarećih raketa kopnenog baziranja, nakon napuštanja Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa“, istakao je Kozin.
Prva dva aviona F-35 Turska je preuzela u junu prošle godine, a zvanična Ankara od SAD planira da kupi ukupno 100 takvih aviona. Turska se u program proizvodnje bombardera F-35 uključila još 2002. godine i do sada je, kako se procenjuje, u te svrhe uložila 1,25 milijardi dolara.
Vršilac dužnosti američkog ministra odbrane je izjavio da želi da Turska, saveznik u NATO-u, ostane u tom programu, ali je uslovio Ankaru da mora da kupi američki sistem protivraketne odbrane „Patriot“.
Ugovor o isporučivanju sistema S-400 Turskoj, koji je potpisan 2017. godine, izazvao je diplomatske nesuglasice između Ankare i Vašingtona, koji zahteva od turskih saveznika da odustanu od kupovine ruskih sistema u korist američkih protivraketnih sistema „Patriot“. Turske vlasti su zauzele čvrst stav i ne planiraju da odustanu od kupovine ruskih sistema, čak ni ukoliko dođe do kupovine američkih PRO.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je više puta rekao da je sporazum o kupovini S-400 „završen posao“, a ove nedelje je potvrdio da Turska neće odustati od kupovine ruskih protivraketnih sistema, bez obzira na to šta će reći SAD. On je dodao i da je zainteresovan i za američki raketni sistem „Patriot“, ako SAD ponude dobre uslove.
Reč je o isporuci četiri divizije S-400 u vrednosti od 2,5 milijardi dolara. Deo novca prilikom kupovine sistema Turska će sama isplatiti, a deo ruskim kreditom. Prema rečima ministra odbrane Turske Hulusija Akara, instalacija ruskih sistema S-400 počeće u oktobru ove godine.