„Dvadeset godina kasnije, Srbija se uspravila, Srbija se oporavila, međunarodno pravo nije. Ono je mrtvo, kao što je bilo mrtvo te 1999. godine, kada je bez odluke Saveta bezbednosti 19 moćnih zemalja okupljenih u najmoćniji savez planete bombardovalo jednu suverenu i slobodnu zemlju. Srbija je preživela zahvaljujući svojoj vojsci, svojoj policiji i svom narodu“, istakao je Vulin.
On je ukazao da su kao posledica toga separatizmi i terorizmi počeli da bujaju i da svet posle toga nije isti, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
„Svet se nepovratno promenio i kao i uvek kad posegnete za silom i zločinom, ne znate gde i dokle će vas dovesti. Jedna od posledica NATO agresije je bilo i buđenje sveta. Do tada uljuljkane i umirene sile — Rusija i Kina, ubeđene i uverene, baš kao i većina nas, da sve najveće ljudske vrednosti žive i stanuju na Zapadu, shvatile su da svet kome su htele da pripadaju, nije svet koji su zamišljale i koji su želele. Jedna od posledica NATO agresije jeste stvaranje multipolarnog sveta — u samoodbrani i zbog potrebe da se 1999. godina više nikada ne ponovi“, rekao je ministar odbrane.
Vulin je istakao da do 2012. godine niko nije smeo da kaže bar pravo ime tog strašnog užasa koji je našu zemlju zadesio.
„Dve decenije kasnije Srbi su ponosni na svakog svog oficira, vojnika i ratnika i svakog čoveka koji je živeo u Srbiji te 1999. godine. Sa pravom možemo da se sećamo i da izvučemo zaključak i pouku i da se pripremimo za buduća vremena. Srpski narod ni te 1999. godine, pa ni 20 godina kasnije, nema razloga da pred bilo kim pogne glavu, da se postidi. Ali ima razloga da pitaju velike i moćne koliko će im još decenija biti potrebno da priznaju zločin koji su počinili“, naglasio je ministar Vulin na kraju svog obraćanja, poručujući okupljenima da je današnji skup prilika da se sačuva uspomena na sve one sjajne i hrabre ljude koji nisu sa nama.
Na otvaranju skupa rektor Univerziteta odbrane general-major dr Goran Radovanović istakao je da je okrugli sto prilika da se sa ponosom setimo vremena nepokolebljive volje i hrabrosti u odbrani otadžbine.
„Naša je trajna odgovornost prema budućim pokolenjima, a naša istorijska obaveza prema nevinim žrtvama da se ne zaboravi“, istakao je general Radovanović.
General-major u penziji Božidar Delić, koji je te 1999. godine bio komandant 549. motorizovane brigade VJ, izjavio je da je „izuzetno važno da se posle toliko vremena konačno počelo govoriti o herojskoj borbi naše vojske i policije i našeg celog naroda“.
„Danas govorimo o iskustvima koja smo stekli u toj 1999. godini u odbrani zemlje od agresije NATO-a. Nadam se da će zaključci sa ovog skupa naći mesta u udžbenicima na našim vojnim akademijama“, istakao je general u penziji Ljubiša Diković, komandant 37. motorizovane brigade VJ 1999. godine.