Statut Mehanizma ne predviđa rok u kome odluku treba da donese, ali navodi da će prebacivanje osuđenika u državu u kojoj će izdržavati kaznu biti obavljeno što je pre moguće, precizirala je za Tanjug portparolka Mehanizma Helena Egleston.
Odluku o izboru države doneće predsednik Mehanizma Teodor Meron, a Karadžić neće imati pravo žalbe.
Eglestonova je objasnila da predsednik određuje državu u kojoj će lice izdržavati kaznu na osnovu velikog broja informacija „koje mogu uključivati i bilo kakve stavove osuđene osobe“.
„Pravni okvir ne predviđa ulaganje žalbe na ovakve odluke“, napomenula je portparolka Mehanizma.
Karadžić će u svakom slučaju biti prebačen u neku od država-članica Ujedinjenih nacija koja ima ugovor sa Mehanizmom o izdržavanju kazni zatvora, ali će u konkretnom slučaju verovatno to biti zemlja koja u svom pravnom sistemu ima doživotnu kaznu zatvora.
To su Švedska, Finska, Danska, Nemačka, Velika Britanija, Belgija, Austrija, Italija, Francuska ili Španija.
Odluka o tome gde će osuđeno lice biti poslato na izvršenje kazne donosi se u skladu sa Statutom Mehanizma i Uputstvom o postupku kojim Mehanizam određuje u kojoj će državi osuđenik izdržavati kaznu zatvora.
Proces određivanja se sastoji od četiri koraka.
Najpre, sekretar Mehanizma stupa u kontakt s jednom ili više država kako bi ustanovio da li su spremne da osuđenika prime na izvršenje kazne, a potom podnosi predsedniku Mehanizma izveštaj u kom se navode države u kojima se potencijalno može izvršiti kazna i druge relevantne informacije.
Predsednik Mehanizma na osnovu tih i drugih informacija koje eventualno zatraži, određuje državu u kojoj će kazna biti sprovedena, a njegovu odluku izvršava sekretar, navodi se na sajtu Mehanizma.
Karadžić je u pritvoru Mehanizma u Hagu, naslednika Haškog tribunala, od hapšenja i izručenja iz Srbije u julu 2008. godine. Osuđen je 20. marta na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja. Tom odlukom preinačena je prvostepena presuda Tribunala u Hagu, kojom je u martu 2016. godina bio osuđen na 40 godina zatvora.
Ova presuda je pravosnažna, ali postoji mogućnost podnošenja vanrednog pravnog leka — zahteva za reviziju presude u roku od godinu dana, što je član Karadžićevog pravnog tima advokat Goran Petronijević prošle sedmice u izjavi za Tanjug i najavio.
Eventualni revizioni postupak mogao bi da odloži Karadžićevo napuštanje pritvorske jedinice u Hagu, iz koje nikada nije pušten na privremenu slobodu.
Pravo da se podnese vanredni pravni lek može da se iskoristi samo ako Karadžić ili neko iz njegovog pravnog tima otkrije novu činjenicu koja nije bila poznata u vreme prvostepenog suđenja ili žalbenog postupka, a koja je mogla da bude odlučujuća za donošenje odluke.
Zahtev za reviziju se podnosi predsedniku Mehanizma, koji određuje veće koje će odlučivati da li je nova činjenica mogla da bude odlučujući faktor prilikom donošenja odluke, a ukoliko to utvrdi, onda će preispitati presudu i nakon što sasluša strane u postupku, izreći novu presudu.