„Događaji od pre dvadeset godina bili su radikalno kršenje i međunarodnog prava i Povelje UN i Helsinškog zakona OEBS-a i Pariske povelje za novu Evropu. Ali, sviđalo se to kome ili ne, kosovski presedan je pokrenuo nove scenarije i u Gruziji 2008. i u Ukrajini 2014. godine“, rekao je Kosačov.
Ranije je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas u intervjuu za „Štutgarter nahtrihten“ izjavio da smatra da je mešanje država-članica NATO-a u sukob u Jugoslaviji 1999. bilo ispravno i nazvao agresiju protiv suverene Jugoslavije demonstracijom „odgovornog pristupa“.
Prema rečima ruskog senatora, Mas priznaje da zadatak zaštite ljudskih prava može u određenim okolnostima da bude iznad formalne logike međunarodnog prava. „Pa, ostalo je još malo, i spoljna politika Nemačke će dobiti traženu doslednost“, dodao je on.
Kosačov je naveo da nije Rusija gradila ove scenarije i nije Rusija provocirala odgovarajuće civilne sukobe, za razliku od onog u bivšoj Jugoslaviji, gde je Zapad aktivno dozvoljavao takve sukobe.
„Ali 2014. godine u Ukrajini, mi u Rusiji nismo dozvolili masovno kršenje ljudskih prava i tim pre pogibiju ljudi, uz to bez primene vojne sile i ne čekajući tragične posledice za ljude“, rekao je on.
„I u tome je ogromna razlika između ruske pozicije sada i natovske pozicije od pre 20 godina“, zaključio je on.
Oružani sukob albanskih separatista Oslobodilačke vojske Kosova sa vojskom i policijom Srbije doveo je 1999. godine do bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (koju su u to vreme činile Srbija i Crna Gora) od strane NATO snaga, zaobilazeći stav Saveta bezbednosti UN.
Vazdušni napadi NATO-a trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Tačan broj žrtava je nepoznat. Prema procenama srpskih vlasti, tokom bombardovanja su poginule oko dve i po hiljade ljudi, uključujući 89 dece. Ranjeno je 12,5 hiljada ljudi. Materijalna šteta se, prema različitim izvorima, procenjuje na sumu od 30 do 100 milijardi dolara.