„Tek posle 20 godina izgleda da je Rusija nešto shvatila", istakla je.
U osvrtu na dešavanja pre 20 godina, Guskova je navela da je od početka NATO bombardovanja Rusija pokušavala da podrži SRJ diplomatskim sredstvima, međutim, Rusija nije mogla u toj podršci da ode predaleko jer je iščekivala pomoć od Zapada i MMF-a.
Uprkos tome, navela je, građani Rusije su širom zemlje masovno protestovali protiv NATO agresije, a u mnogim gradovima su se sastavljali spiskovi dobrovoljaca koji su želeli da dođu u Srbiju i pruže joj pomoć.
„Tokom dva najteža meseca za Balkan, stav Rusije se menjao u više navrata. Vrlo brzo su u Moskvi i drugim gradovima zabranjeni protesti pred stranim ambasadama, a vladala je ideja da Rusija ne treba da bude uvučena u rat. Čak je u jednom trenutku Boris Jeljcin telefonirao Bilu Klintonu i rekao da postoji želja unutar Dume da se Beogradu isporuči oružje koje bi onemogućilo pilotima NATO-a da izvršavaju borbene operacije“, rekla je.
Osvrnula se i na ulogu Viktora Černomirdina i ocenila je kao izdajničku.
Istovremeno, govoreći o rezultatu bombardovanja, Guskova je navela da je Jugoslovenska vojska u tom periodu projavila neverovatan heroizam.
„Vojska Jugoslavije je uspela da očuva svoj potencijal — NATO nije slomio njenu borbenu gotovost. Ljudi nisu posrnuli i nisu se borili protiv vlasti Slobodana Miloševića. Plan NATO-a je propao, patriotizam celog naroda je pobedio. NATO nije odneo vojnu pobedu, a generali Alijanse nisu uspeli da objasne kako je vojska Jugoslavije uspela da očuva svoje resurse“, istakla je.
Međutim, uspeli su nečem drugom, da Srbiji nametnu svoje uslove — oblik političkog uređenja, saradnje organizacije sa Evropom, ali i sa međunarodnim Tribunalom.