Čomski, Hičkok, Severna Koreja... Sve je spremno za — pokret!

Šesnaesti Beogradski festival igre održava se od 22. marta do 12. aprila. Pred publikom u Beogradu, Novom Sadu i Vršcu ove godine će nastupiti 16 kompanija baleta i savremene igre iz 11 zemalja, s 20 koreografskih komada, 25 sola i dueta. Šesnaesto izdanje festivala biće, kako su najavili organizatori manifestacije, „obojeno emocijama“.
Sputnik

„Verujem da je publika koja nas je pratila proteklih 15 godina uočila da smo u dizajnom i vizuelnom identitetu festivala drugačiji u poređenju s prethodnim godinama. Verujem da smo porasli, da smo već na takvom nivou da ne moramo da crtamo baletske igrače da bi ljudi shvatili da je reč o umetničkoj igri. Imamo jednu malu ’bočicu s emocijama‘, 16 mililitara tog dragocenog koncentrata za 16 godina festivala. Upravo je to ono što nam igra ostavi, jer je to najapstraktnija i najeteričnija forma. Možemo se sporiti šta je ko doživeo i video tokom predstave, ali je sigurno da su ostale emocije“, kaže u razgovoru za Sputnjik direktor i osnivač festivala Aja Jung.

Direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung

Uoči zvaničnog otvaranja festivala, večeras će u Sava centru biti izvedena predstava Sidija Larbija Šerkaujia, jednog od najintrigantnijih savremenih koreografa i aktuelnog direktora Kraljevskog flamanskog baleta. Njegova trupa „Istmen“ iz Antverpena izvešće delo „Fraktus V“, inspirisano tekstovima američkog lingviste i političkog filozofa Noama Čomskog. Delo se bavi pitanjem kako pojedinac može da se zaštiti od političke i društvene propagande. 

„Poslednjih godina igra i pokret su zahvaljujući spretnom rukopisu novih koreografa postali izuzetno rečiti i ponekad umeju da budu i ubojitiji od dramskog teatra, kada je reč o temama koje se odnose na savremeni trenutak“, ističe Aja Jung. 

Sidi Larbi Šerkaui na sceni ujedinjuje umetnike raznih nacija, a svaki od njih nosi teret svojih ličnih iskustava, prostora s kojeg je potekao i društva i kulture u kojima je odrastao. 

Plesna kompanija „Istmen“ iz Antverpena

Zvanično otvaranje Beogradskog festivala igre zakazano je za 24. mart u Sava centru. Pred beogradskom publikom ponovo će nastupiti Holandski teatar iz Haga, koji će izvesti koreografski triptih, sastavljen od komada Pola Lajtfuta, Sola Leona i Marka Gekea. 

„Ovo je šesti dolazak ove trupe u Beograd. Neki je smatraju čak i najboljom svetskom trupom. Ona uživa neverovatnu podršku holandske kraljice Beatrise, a u njoj su radili neki od najboljih koreografa koji ispisuju savremenu istoriju igre i teatra, od Jiržija Kilijana, do Pola Lajtfuta i njegove saradnice i saputnice Sol Leon. U proteklih nekoliko sezona napravili su repertoarski iskorak i sve više se bave aktuelnim globalnim temama važnim za savremeno društvo“, ističe Aja Jung. 

Naša sagovornica ističe da Beogradski festival igre nastoji da prikaže publici velike produkcije i važne svetske koreografe, ali i da promoviše mlade autore. 

„Dovodimo u Beograd čuvenog izraelskog koreografa Ohada Naharina i njegovu trupu ’Batševa‘ iz Tel Aviva, kao jednu od najvećih atrakcija ovog Beogradskog festivala igre. Tu je i Jakopo Godani s Drezden-Frankfurt kompanijom, već poznat beogradskoj publici po nekim ranijim gostovanjima, a pre svega po fenomenalnom performansu povodom otvaranja Muzeja savremene umetnosti“, ističe Aja Jung. 

Tokom festivala će nastupiti i popularni mladi autori poput Dade Masilo iz Johanesburga, koja će izvesti svoju verziju „Žizele“ i Eun Mian iz Seula, umetnice koja je osmislila predstavu o umetnosti u susednoj Severnoj Koreji.

„Eun Mian je kao turistkinja odlazila u Severnu Koreju i uspela da mobilnim telefonom snimi velike performanse i sletove u toj zemlji, te da na jedan simpatičan način prenese sliku o umetnosti u toj zemlji, o kojoj gotovo ništa ne znamo. U njenoj predstavi možemo da vidimo kako sve to izgleda, kakvi su kostimi, kako se igra, kako svi moraju da imaju isti osmeh, boju očiju, pogled, kako ništa ne sme da odudara“, objašnjava Aja Jung. 

Među mladim umetnicima koji će nastupiti na festivalu je i Aleks Serano iz Barselone koji, prema rečima Aje Jung, veoma uspešno kombinuje mogućnosti fizičkog teatra i ozbiljne teme. 

„Njegovu trupu zovu ’lutkarima digitalnog doba‘. To je predstava ’Ptičica‘, koja će se igrati u Pozorištu na Terazijama u dva termina. Reč je o inspiraciji Hičkokovim filmom ’Ptice‘, a tema predstave su migracije i migranti danas. Aleks Serano svima nama postavlja pitanje kako je moguće ograditi ljude, ako već ptice ne možemo da ogradimo i ako se one sele“, ističe Aja Jung. 

Vizuelni identitet 16. Beogradskog festivala igre

U Beogradskom dramskom pozorištu 26. marta će biti izveden koreografski kolaž „Bez igre nema raja“ umetnika Perea Faure iz Barselone. To je, navodi naša sagovornica, duhovita kratka istorija baleta i savremene umetničke igre, građena kroz prepoznatljive sekvence, od stepovanja iz mjuzikla „Pevanje na kiši“, preko disko plesa iz filma „Groznica subotnje večeri“, do savremenog pokreta trupe Rosas ili baletske minijature „Smrt labuda“ Kamija Sen Sansa. 

Za poslednji nastup baletske zvezde Erika Gotjea, koji se nakon aktuelne međunarodne turneje povlači sa scene, kreiran je komad koji potpisuje ugledni koreograf Icik Galili. Predstava pod nazivom „Poklon“, koja će biti izvedena 28. marta u Teatru-operi „Madlenijanum“, kreće se između dva životna ekstrema — blagoslova i prokletstva. Naslov predstave krije igru reči, jer engleska reč „gift“ znači i „poklon“ i „talenat“, dok je na nemačkom jeziku njeno značenje „otrov“.

„Savremena umetnost svakako mora da odslikava savremeni trenutak. Nemoguće je da autori ostanu izvan društvenog okvira i sve je više onih koji idu u tom pravcu. Ima, naravno, i predstava koje slave lepotu i estetiku, ono što je igra od iskona. Među njima je američka trupa ’Bale Iks‘ iz Filadelfije s tri komada koja slave igru, uživanje u lepim ljudskim telima i tehnici pokreta, bez želje za otvaranjem dubokih tema“, navodi Aja Jung. 

Komentar