U Francuskoj je okončana „velika debata“, pokušaj predsednika Emanuela Makrona da amortizuje pritisak izazvan nemirima „Žutih prsluka“. Ovaj pokret izrastao je iz građanskog otpora poskupljenju životnih uslova, novom oporezivanju i smanjenju životnog standarda.
Istovremeno sa okončanjem debate, u kojoj je, prema procenama francuskih vlasti, na 10.000 sastanaka širom zemlje učestvovalo oko pola miliona građana, vlada je zabranila održavanje demonstracija „Žutih prsluka“ na Jelisejskim poljima posle nasilja prošle subote.
Velika debata okončana je sastankom predsednika Makrona sa grupom francuskih intelektualaca i stručnjaka iz različitih oblasti. Na sastanku sa njima, Makron je više naznačio ono što nema nameru da uradi i gde ne želi da izađe u susret zahtevima „Žutih prsluka“, kaže stručnjak za francusku politiku Slobodan Zečević iz beogradskog Instituta za evropske studije.
„To je, pre svega, porez na visoka primanja i na značajnu imovinu. On smatra da je to kontraproduktivno i da bi to oteralo bogate Francuze u inostranstvo. Druga stvar koju su ’Žuti prsluci‘ isticali jeste uvećanje poreza na nasledstvo. Porez na nasledstvo u Francuskoj je inače visok, mislim oko 30 odsto vrednosti nekretnina. On je to odbio. Smatra da su Francuzi ipak privrženi pravu da naslede nešto od roditelja i da nema smisla i svrhe povećavati taj porez“, kaže Zečević.
Francuske vlasti dva puta su pokušale da povećaju poreze na visoka primanja — prvi put to je uradio Fransoa Miteran početkom osamdesetih godina prošlog veka, a drugi put je to pokušao Fransoa Oland 2012. Oba puta Francuska se suočila sa odlivom kapitala iz zemlje. Tokom Miteranove vladavine, odliv kapitala iz Francuske u Španiju presudno je uticao na ekonomski napredak francuskog južnog suseda.
Što se tiče zahteva „Žutih prsluka“, francuski predsednik pristao je na povećanje minimalnih zarada i penzija, što je protivno njegovoj politici štednje, dodaje Zečević. To je glavni ustupak koji je Makron učinio i koji će, prema Zečevićevim rečima povećati francuski deficit iznad standarda EU od tri odsto.
Delimičan ustupak koji je Makron napravio tiče se referenduma koji su „Žuti prsluci“ tražili za donošenje odluka o zakonima. Makronovo mišljenje je da bi trebalo da prvo Nacionalna skupština raspravlja o zakonima, pa tek onda da se organizuje referendum.
„Mislim da on razmišlja da uvede određenu dozu proporcionalnog izbornog sistema. Francuzi imaju većinski izborni sistem, glasa se za čoveka po izbornoj jedinici“, kaže Zečević.
Prema istraživanjima javnog mnenja, posle subotnjeg nasilja, popularnost „Žutih prsluka“ opada, dok Makronov rejting raste. Zasad je dostigao nivo od 28 odsto podrške.
Pad popularnosti „Žutih prsluka“ Zečević tumači nespremnošću Francuza za potpunu promenu političkog i ekonomskog sistema u Francuskoj, za šta se zalaže radikalno krilo „Žutih prsluka“.
„Mislim da većina građana Francuske sada strepi od toga i nije raspoložena za neke radikalne promene u društvu i zbog toga podrška Makronu raste, u smislu da je delimično izašao u susret zahtevima ’Žutih prsluka‘, da on dalje od toga ne može da ide i da je bolje da Makron ostane predsednik nego da se čitav sistem Pete republike uruši. Takav je zasad odnos snaga. Francusko stanovništvo u ovom trenutku nije raspoloženo za nekakve radikalne promene koje predlažu ’Žuti prsluci‘“, smatra Zečević.
Sada je jasno da je okviru „Žutih prsluka“ ostalo radikalno jezgro koje odbacuje koncept liberalnog kapitalizma i liberalne demokratije, dodaje on.
Kao tekovine protesta ostaće povećanje minimalnih zarada i penzija, kao i odluka da se ne povećavaju takse na gorivo, što je bila inicijalna kapisla za početak protesta. Za dublje promene zasad nema konsenzusa u francuskom društvu, smatra Zečević.
„Tu je Makron, na neki način, stabilizovao situaciju. Ostaje ustavni poredak koji važi i danas i ostaje liberalni ekonomski koncept koji on želi da brani u preostalim godinama mandata“, kategoričan je Zečević.
Vrlo je interesantno, dodaje on, da Makronova politička budućnost ne zavisi od njega samog, već i procena Francuza u odnosu na Marin le Pen kao glavne alternative njegovoj politici.
„Kada bi se ponovo održali predsednički izbori, opet bi on i Marin le Pen ušli u drugi krug i opet bi pobedio Makron. Samo što bi ovog puta razlika bila manja nego što je bila 2017. Znači, ta razlika se smanjuje, ali to i dalje ne znači da je Marin le Pen uverljiva alternativa Makronu. U suštini, njegova politička budućnost dosta zavisi od toga da li će Le Pen uspeti da ubedi birače da je ona realna alternativa i da može da dođe na vlast, a da ne dođe do velikih poremećaja u političkom i ekonomskom životu Francuske“, kaže Zečević.
Le Penova pokušava da ubedi Francuze u svoju „podobnost“ odustajanjem od delova svog političkog programa. Njen odustanak od izlaska iz EU i evrozone neki su od poteza koje je učinila ne bi li uverila francusko javno mnenje da njen dolazak na vlast neće izazvati ozbiljne političke i ekonomske poremećaje, zaključuje Zečević.