Andrej Kazancev, direktor Centra za istraživanje problema Centralne Azije i Avganistana u okviru Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose, za Sputnjik sumira učinak Nursultana Nazarbajeva na mestu predsednika Kazahstana.
„Radi se o grandioznim promenama. Na prvom mestu, to se vidi po životnom standardu. U trenutku kada je Kazahstan postao nezavisna država, to nije bila jedna od razvijenijjih republika. Sada po BDP-u, on se nalazi na drugom mestu u odnosu na ostale postsovjetske republike, ako ne uzimamo u obzir Baltičke zemlje. Što se tiče politike, Kazahstan je ozbiljno ojačao svoje pozicije na međunarodnoj sceni. Država sprovodi miroljubivu i umerenu spoljnu politiku, i to najpre zahvaljujući Nazarbajevu. Ne zaboravimo da je on i iskusni diplomata, uvek je održavao dobre odnose sa Rusijom, sa Kinom, ali istovremeno i sa zapadnim državama“, ističe Kazancev.
Ruski stručnjak naglašava da je Nazarbajev dobronamerno iskoristio svoj uticaj i autoritet kada je trebalo preuzeti ulogu posrednika u napetim momentima u odnosima Rusije i SAD. Takođe, podseća naš sagovornik, što se tiče problema u Siriji, Kazahstan je odigrao značajnu ulogu posrednika, baš kao i u vreme zahlađivanja odnosa na relaciji Ankara–Moskva, nakon što su turske snage oborile ruski vojni avion.
Gevorg Mirzajan, predavač na Katedri za politikologiju Finansijskog univerziteta, objašnjava za Sputnjik korake Nazarbajeva.
„Nazarbajev je svojim postupkom potvrdio da je jedan od najmudrijih političara na postsovjetskm prostoru. To što je uradio Nazarbajev pokazuje da on ne misli samo o sebi, već i o dobrobiti svoje zemlje. Nazarbajev je svojim postupkom omogućio kontrolisani prenos vlasti. Dakle, nije dočekao da ga iznose ili izbacuju naglavačke. Vlast se može polako i postepeno predati kao što je to bio slučaj u Uzbekistanu, a može doći i do građanskih konflikata. Da ne bi došlo do tenzija u društvu, Nazarbajev je dao ostavku“, ističe Mirzajan.
Sada već bivši predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev rodio se 1940. godine u selu Čemoglan u blizini grada Almata. Od rane mladosti radio u Karagandinskom metalurškom kombinatu i paralelno bio istaknuti partijski delatnik.
Ozbiljan politički angažman počinje 1989. godine kada Nazarbajev postaje prvi sekretar CK Komunističke partije Kazahstana. Na toj funkciji je bio 1991. Nakon prvih opštenarodnih izbora održanih 1. decembra 1991. godine, Nazarbajev postaje predsednik Kazahstana. Na vanrednim izborima, održanim 26. aprila 2015. godine, Nursultan Nazarbajev je izabran peti put na mesto predsednika države, osvojivši 97 odsto glasova birača.
Nazarbajev, koji je danas objavio da se povlači sa mesta predsednika države, nalazi se na čelu partije „Nur Otan“, a takođe je i predsednik Saveta bezbednosti republike Kazahstan, i ove funkcije će zadržati. Osim toga, Nazarbajev se nalazi na čelu Skupštine naroda Kazahstana i Svetske asocijacije Kazahstanaca, Saveta inostranih investitora i Višeg upravnog saveta Univerziteta „Nazarbajev“.
Bivši kazahstanski predsednik je doktor ekonomskih nauka, akademik Nacionalne akademije nauka Republike Kazahstan, počasni profesor i doktor na mnogim inostranim i domaćim univerzitetima. Nazarbajev je autor nekoliko knjiga. Nagrađen je mnogobrojnim sovjetskim, kazahstanskim i inostranim ordenima i medaljama.
Oženjen je i ima tri kćerke. Supruga Sara Nazarbajeva je 1992. godine osnovala Međunarodni dečiji humanitarni fond „Bobek“, a od 1994. godine se nalazi na čelu fonda „SOS- dečja sela Kazahstana“.
Na mestu vršioca dužnosti predsednika će do izbora biti predsednik Senata Kasim Žomar Tokajev. Vršilac dužnosti predsednika Tokajev je istakao da je autoritet Nazarbajeva kako u samom Kazahstanu, tako i na međunarodnoj sceni visok, i da će poslednju reč povodom političkih pitanja i dalje davati dosadašnji predsednik. „On je bio i ostaće lider nacije“, istakao je Tokajev. Nazarbajeva, prema rečima novog vršioca dužnosti predsednika zemlje, veoma cene na međunarodnoj sceni, a građani Kazahstana ga masovno podržavaju.