Lopta je sada u evropskom dvorištu, ali bez obzira što je izlazak Britanije bilo jedino pitanje u kojem je u poslednje vreme EU dvadesetsedmorka bila jedinstvena, teško je prognozirati kakav će biti odgovor zvaničnog Brisela.
Ukoliko se dvadesetsedmorka usaglasi da produži rok za eventualno (naj)novi(ji) dogovor do 29. marta, teško da će se išta novo ispregovarati za tako kratko vreme. Ako se rok za nastavak pregovora produži za duže vreme, postavlja se pitanje (koje već postavljaju i neki evropski lideri) legitimnosti izbora za Evropski parlament u maju mesecu, na kojima neće učestvovati potencijalni kandidati iz Britanije.
Istoričar dr Čedomir Antić, koji je magistrirao u Velikoj Britaniji, podseća da je glasanje o izlasku iz EU bila zamisao bivšeg premijera Dejvida Kamerona, koji je referendumom pokušao da neutrališe jednu prilično glasnu, ali i nejaku opoziciju unutar svoje Konzervativne partije.
Ispostavilo se da je to bio referendum protiv EU i britanskog establišmenta, „u vreme velike brige Evropljana zbog migrantske krize“ i raznih drugih problema na kontinentu, i narod je glasao tako kako je glasao.
Na čast je britanskoj demokratiji što vlast nije uradila ono što rade razni populisti širom Evrope sa referendumima, kaže Antić i podseća na sudbinu Ciprasovog referenduma u Grčkoj i na ishod referenduma o promeni imena Makedonije, gde vlasti nisu poštovale volju naroda.
„To u Britaniji nije prošlo. Veliki pokret koji se okupio oko ideje da Vrhovni sud poništi referendum nije uspeo i to služi na čast britanskoj demokratiji. ’Bregzit‘ u ovom trenutku sprovode ljudi koji su bili protiv njega i to je zanimljivo“, ističe Antić.
Bilo je lako odlučiti se za izlazak iz EU, ali je to teško ispregovarati i u tome je nevolja. Unija je jedan složen sistem u kojem ne možete računati da će neko imati dobru volju prema vama ako su sporazumi i zakoni na njegovoj strani.
„To su ogromni sporazumi i veliki poslovi i kad bi u ovom trenutku bila uvedena granica, bez ikakvog sporazuma između EU i Velike Britanije, verovatno bi se Britanija vrlo brzo suočila sa velikim nestašicama prehrambenih proizvoda zato što je ona u međuvremenu svoju privredu usmeravala ka nečemu drugom, a računala je da joj preko jednog bescarinskog prostora dolazi roba koja joj je potrebna“, objašnjava Antić.
On smatra da i kad bi takva roba bila zadržavana na carini samo onoliko koliko je najnužnije, nastao bi kolaps u Britaniji, na šta nisu računali oni koji su sprovodili kampanju za „bregzit“.
„Ono što je najbolje kad je reč o ’bregzitu‘ jeste to što britanske elite i britanski narod poštuju ustanove, tako da vidimo da je u dva glasanja smanjen otpor sporazumu koji predlaže premijerka Tereza Mej“, kaže naš sagovornik.
Ona će u narednom periodu da pregovara sa strankama u Severnoj Irskoj, kojima odgovara poseban sporazum o carinama i privrednim odnosima, a koji bi Irska dobila između EU i Velike Britanije.
„Moje uverenje je da ne govorimo o nekom dugom periodu, reč je o nekoliko nedelja, tako da postoji mogućnost da prođe jedan izmenjen sporazum, ali postoji i mogućnost da ’bregzit‘ bude odlagan u nedogled. Sve to će štetiti Britaniji i ne vidim izlaz iz svega ovoga tako da Britanija bude na dobitku“, ocenjuje Antić.
Antić tvrdi da ne veruje da bi Britaniji, ukoliko dođe do dužeg odlaganja „bregzita“, odgovaralo da nastavi pregovore o izlasku sa novim vlastima EU, koje će biti formirane posle izbora za Evropski parlament, i podseća da poslanici UKIP-a već lobiraju u Strazburu da Velika Britanija izađe iz EU bez dogovora.
Na pitanje da li su prenaduvane priče o „kataklizmi“ koja će nastupiti u slučaju eventualnog izlaska Britanije iz EU bez dogovora, Antić odgovara da jesu jer ne veruje da će se prema Britaniji, koja je velika zemlja i nuklearna sila, ponašati kao prema bivšoj Jugoslaviji.
„Britanci moraju da se odluče. Iako je EU na potezu, Britanija je ta koja izlazi i sad se postavlja pitanje za sve nas koji čekamo ulazak u EU — kakva je to zajednica iz koje je tako teško izaći?“, zaključuje sagovornik Sputnjika.