Prema njegovim rečima, Evropa treba da nauči mnoge lekcije iz perioda Hladnog rata.
„Mi, Siriza, kažemo da ne želimo novi Hladni rat u Evropi. Novi ’hladni rat‘ koji se vodi pod izgovorom ukrajinskog problema. Ne želimo sankcije ne samo Rusiji, već i Iranu, navodno zato što je Iran spreman da pravi nuklearno oružje. To je licemerje, jer je na Bliskom istoku jedina zemlja koja ima nuklearno oružje i jak nuklearni arsenal je Izrael, a o tom nuklearnom arsenalu vlada Sjedinjenih Američkih Država ništa ne govori“, istakao je Trigazis.
Prema njegovim rečima, Tramp čini sve kako bi poništio ono što je učinio njegov prethodnik predsednik Barak Obama.
„Obama je potpisao sporazum sa Iranom — ’mi ga ne želimo, mi ćemo ga poništiti‘. Održao je sastanke kako bi obnovio odnose sa Kubom — ’mi ga ne poštujemo, produžićemo embargo‘. To je trenutna situacija i mi smo zbog toga zabrinuti“, objasnio je Trigazis.
Prema njegovim rečima, Tramp se jednostrano povukao iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.
„Nažalost, to pokazuje neodgovornost za budućnost čovečanstva“, ocenio je on.
Trigazis je naveo da u potpunosti podržava stav Rusije o Sporazumu o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, koja je bila prisiljena da odgovori na povlačenje SAD iz Sporazuma.
„Sada Tramp kaže da Rusija navodno krši sporazum. Tramp se sastajao sa (liderom Severne Koreje) Kim Džong Unom povodom denuklearizacije Korejskog poluostrva. Kako je moguće da on želi da uništi nuklearno oružje na Korejskom poluostrvu i odustane od sporazuma koji uništava nuklearno oružje u Evropi? Kako želi da se vrati u Evropu kao „nuklearni zaštitnik"? Teško nama ako se gospodin Tramp i Sjedinjene Američke Države vrate u Evropu da nam donesu takozvani nuklearni štit. Mi ne želimo nikakav nuklearni štit“, naglasio je Trigazis koji se bavi pitanjima bezbednosti i razoružanja od 1969. godine.
Trigazis je izrazio nadu da inicijativa za nominovanje Trampa za Nobelovu nagradu za mir „neće uroditi plodom“.
„Mislim da će Nobelovu nagradu za mir 2019. godine dobiti Aleksis Cipras i Zoran Zaev, dva Balkanca, a ne Amerikanac i predstavnik iz Azije. Videćemo“, zaključio je Trigazis.
Trigazis je takođe rekao da grčka vlada nije davala dozvole za izgradnju novih američkih baza na svojoj teritoriji.
Tokom posete u SAD u oktobru prošle godine ministar za nacionalnu odbranu Grčke Panos Kamenos rekao je nakon sastanka sa američkim ministrom odbrane Džejmsom Matisom da bi se u Grčkoj mogle pojaviti nove vojne baze.
Prema rečima Trigazisa, u Grčkoj postoji samo američka baza u zalivu Sude na Kritu, koja se tamo nalazi prema sporazumu iz vremena Hladnog rata.
„Nema novih baza. Bivši ministar odbrane Panos Kamenos je, kada je otišao u Ameriku, ne pitavši premijera (Aleksisa Ciprasa) i ministra spoljnih poslova Nikosa Kocijasa, rekao da ćemo ’dati baze Amerikancima‘. To je dovelo do velikih nemira u Grčkoj. Bez obaveštavanja premijera i ministra spoljnih poslova, on je izjavio da će ’dati bazu Amerikancima i potpisati četvorostrani sporazum na Balkanu protiv Rusije‘“, rekao je Trigazis.
Prema njegovim rečima, to je retorika jastrebova rata.
„Grčka nema nikakve koristi od američkih baza. Želim da u nekom trenutku možemo da likvidiramo bazu u Sudu“, istakao je on.
Osim na Kritu, prema informacijama iz otvorenih izvora, u Aktiju razmešteni su avioni sistema AVAKS. Na vazdušnoj bazi 110. vazduhoplovnog krila u Larisi stacionirane su američke bespilotne letelice MK-9 „Riper". Nova američka helikopterska baza planirana je u Aleksandropolisu. Na aerodromu u Volosu planirano je da se rasporede američki F-35. U Stefanovikiju u Volosu prenose se napadački helikopteri. U Solunu se nalazi vojna komanda NATO-a.
Planirano je da se novi vojni objekti grade na Peloponezu i u Zapadnoj Makedoniji, na ostrvu Siros.