U tom ključu, smatra Kovač, treba tumačiti i izjavu generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga da NATO sprema koordinirani odgovor na eventualno razmeštanje ruskih prenosnih sistema blizu granica njegovih članica.
„Nakon jednostranog povlačenja SAD iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa, NATO po instrukcijama iz Vašingtona i Londona pokušava da obezbedi što veći konsenzus u pogledu učešća u realizaciji strategije vezane za rakete tog tipa, a to podrazumeva potrebu instalacije tih raketa u većem delu Evrope“, objašnjava general Kovač za Sputnjik.
Vojni analitičar Aleksandar Radić na pitanje kakav to „koordinirani odgovor“ ima na umu Stoltenberg kaže da se, kad je reč o vojnoj moći, „klin klinom izbija“, i da se u tom kontekstu može očekivati da će Amerikanci razmestiti svoje raketno oružje na teritoriji savezničkih zemalja.
„Tehnički, Amerikanci imaju lansere raketa koje su razmeštene u Rumuniji i u Poljskoj, a mogu da se koriste i za lansiranje ’tomahavka‘“, podseća Radić.
Prema rečima Mitra Kovača, iako se dobar deo demokratske javnosti u Evropi suprotstavlja takvom rešenju, sada se pravi orkestrirana priča u Evropi da se instaliranje ruskih raketa smatra ugrožavanjem evropske bezbednosti i da u tom smislu svaka članica NATO-a u Evropi u skladu sa svojim mogućnostima treba da ustupi svoje resurse za instalaciju tih raketa.
„A to znači da većina tih država, pogotovu u prvom i drugom, čak i trećem pojasu u odnosu na već uspostavljenu liniju podele, ustupi svoju teritoriju, kao što su već učinile Rumunija i Poljska. Verujem da će to učiniti i državice na jugoistoku Evrope koje su nove ili potencijalne članice NATO-a, poput Albanije, Crne Gore, Makedonije ali i tzv. Kosova, ukoliko se iznađe obavezujući sporazum sa Srbijom“, ističe Kovač.
On, štaviše, smatra da će biti pokušaja da se i u državama u kojima je demokratska javnost protiv ovakve opcije javno mnjenje „upodobi“ kako bi se složilo sa tim projektom, a sve s obrazloženjem da je zbog navodne pretnje Rusije potreban sinhronizovan odgovor. A taj odgovor upravo podrazumeva širenje odgovornosti i učešća u toj strategiji Britanije i SAD na evropskom tlu.
Kovač objašnjava da je Jugoistočna Evropa za NATO važna prevashodno radi kontrole Sredozemlja, Kaspijskog basena, kao i dobrog dela Bliskog istoka, odnosno jugoistočnog dela linije konfrontacije sa Rusijom.
„Države koje bi rado ustupile svoju teritoriju a nalaze se u prvom pojasu, kao što su baltičke zemlje, to ne čine, imajući u vidu ugroženost u slučaju kopnenih operacija. Zato se obično razmatra drugi i treći pojas zemalja za postavljanje takvih instalacija i protivraketne odbrane, kao i položaja za rakete srednjeg i kratkog dometa sa nuklearnim projektilima“, kaže on.
Na pitanje da li Evropa kao posledica postaje polako „raketno bure baruta“, Kovač konstatuje da dobar deo evropskih država ne ulazi u tu trku svojom voljom, već zato što su vezane ili uslovljene od SAD. Rezultat je uvlačenje evropskih saveznika u američku strategiju.
„To je nova okupacija EU, prvenstveno stavljanje EU pod duplu kontrolu. Pored baziranja američkih i britanskih snaga u srcu Evrope, u Nemačkoj, sada Amerika preko baziranja raketa srednjeg i kratkog dometa koristi takav pristup kao integrativni faktor u suprotstavljanju tzv. ruskoj opasnosti po bezbednost Evrope“, upozorava Kovač, koji izjavu Stoltenberga shvata kao medijsku pripremu javnosti za takav razvoj događaja.
Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov poručio je ove nedelje da će, ako SAD rasporede rakete u Evropi, Rusija morati da rasporedi svoje projektile tako da oni pokriju celu Evropu, naglasivši da to treba izbeći. On je ponovio da je Moskva zabrinuta da bi izlaskom Amerike iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa moglo doći do razmene raketa u Evropi, i da će u tom slučaju evropske države biti na gubitku.
Prema mišljenju Aleksandra Radića, rešenje za sprečavanje dalje eskalacije u odnosima Rusije i NATO-a je ravnoteža moći, pre svega u nuklearnom oružju.
„Hladni rat je pokazao da balans moći može čudotvorno da utiče na zdrav razum. Igrate se, vodite posredničke ratove. Bilo je svakakvih incidenata, ali kad se suočite s činjenicom da je s druge strane nuklearno oružje i spremnost da ga upotrebe, onda promislite i zaustavite eskalaciju“, primećuje ovaj analitičar.
On napominje da o značaju posedovanja nuklearnog oružja govori i ishod nedavnog incidenta između dve nuklearne države — Indije i Pakistana.
„Nuklearni balans moći zaista funkcioniše kao sredstvo koje preventivno deluje. Tako su Indija i Pakistan, pošto su analizirali situaciju, prećutno nastavili dalje i nije došlo do produbljivanja krize. To je model koji funkcioniše od vremena Hladnog rata, i bez obzira na to što zvuči apsurdno da je nuklearno oružje garancija mira, dosad se to pokazalo kao efikasno sredstvo za sprečavanje ulaska u avanturističke ratne planove“, uveren je Radić.