Predsednik Francuske Emanuel Makron građanima Evropske unije uputio je predlog o „evropskoj renesansi“ otvorenim pismom objavljenim u novinama u svih 28 država-članica EU. On u pismu navodi da je Evropskoj uniji kao instituciji potrebna velika promena, ako želi da zaustavi države-članice da se „povuku u nacionalizam“, direktno aludirajući na „bregzit“.
Predstojeće evropske izbore nazvao je odlučujućim i upozorio da je Evropa u opasnosti. Pismo je zapravo neka vrsta poziva na buđenje i pokretanje fundamentalnih reformi.
Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković kaže da se pismo naslanja na analizu Evropskog saveta za spoljne poslove o navodno velikom značaju izbora za Evropski parlament koji će biti održani krajem maja. To je retorika evropejskih elita koje su u strahu od očiglednog oživljavanja nacionalnog identiteta i jačanja stranaka koje su za tradicionalnu evropsku politiku snažnih nacionalnih država, koje sarađuju sa drugima, ali istovremeno vode računa o sopstvenom interesu i imaju suverenitet, naglašava Janković.
„On faktički ovim želi da motiviše brojno glasačko telo koje je pozitivno raspoloženo prema Evropskoj uniji, onakvoj kakva sada postoji, sve one koji su, kako oni kažu, liberalne demokrate, koji se osećaju građanima sveta, kojima je sve što je narodno i nacionalno fuj, gadno i odbojno. Makron želi njih da motiviše da izađu i da glasaju“, kaže Janković.
Komentarišući zašto se upravo Makron pojavio u ulozi spasitelja Unije, Janković konstatuje da je on samo jedno od lica koja su uništila EU i izokrenula sve što je krasilo tradiciju Zapadne i Centralne Evrope, koja je suština same Unije.
Janković smatra da je Makronovo pozivanje na „bregzit“ najbolje slika trenutnog stanja Evropske unije, ali i njene budućnosti. Makron je zapravo poručio: „Daćemo vam još više ovoga što ne valja, kako bi nam bilo bolje“, naglašava Janković.
„Ako on sam govori o alternativi raspadu, onda ljudima treba da postane jasno da se Evropska unija zaista raspada. On kaže: ’Renesansa‘, a u stvari hoće da kaže: ’Još više Evrope‘. Kao što postoje razni minorni politički pokreti koji kažu: ’Više Evrope, još ovoga, još onoga, još centralizacije, još Brisela, još mera i stotina hiljada zakona svake godine koje regulišu neki čelnici u Briselu‘. To je upravo to“, zaključuje Janković u razgovoru za Sputnjik.
S druge strane, dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije navodi da se Makron pozvao na primer „bregzita“, jer smatra da je to primer demagogije, pošto je narodu ponuđeno neko rešenje, a na kraju se ispostavilo da to nije to, već da je to problem za Veliku Britaniju. Poruka je zapravo da rešenje nije u uništenju, već u reformi Unije i jačanju suvereniteta, objašnjava Zečević.
„Makron smatra da to jačanje suvereniteta ne može da prođe, pre svega, bez zaštite granica i u tom smislu predlaže jačanje graničnih kontrola, usaglašavanje pravila o dobijanju azila na teritoriji EU i jačanje odbrane. On smatra da Amerikanci ne mogu u ovom trenutku sami da garantuju bezbednost Evropske unije i da ona sama, u saradnji sa SAD i NATO-om, treba da izgradi svoje sopstvene vojne kapacitete“, ističe naš sagovornik.
On dodaje da je većina tačaka pisma, a posebno ona posvećena bezbednosti, zapravo razrada ideja koje je Makron izneo pred studentima Sorbone o jačanju suvereniteta EU još 2017. godine. Francuski predsednik tim obraćanjem zapravo želi da kaže da u Evropi postoji alternativa nacionalizmu i da su praktično on i njegov program ta alternativa, kao i da okupi snage u Evropi koje bi ga podržale, objašnjava Zečević.
„Interesantno je da ovaj proces, koji vodi ka isključivanju stranke ’Fides‘ Viktora Orbana iz koalicije evropskih narodnih partija, na neki način ide na ruku Makronu koji smatra da u suštini nacionalizam nije rešenje, već da je ono upravo u pokušaju da se na nivou EU koncentrišu određen suverenitet i moć i da bi to predstavljalo nekakvo rešenje i izlazak iz krize. U tom smislu on želi da se postavi kao alternativa nacionalizmu u Evropi na izborima za Evropski parlament i traži političku podršku u svim državama-članicama Evropske unije“, ocenjuje Zečević.
Kolumna francuskog predsednika objavljena je u trenutku porasta napetosti na Zapadu, koji je uzdrman politikom „Amerika na prvom mestu“ američkog predsednika Donalda Trampa i izlaskom Britanije iz EU.
Poziv Emanuela Makrona za snažniju Evropsku uniju, objavljen u medijima, podržale su Belgija i Finska, dok je Nemačka pozdravila diskusiju o pravcu EU. Premijer Mađarske Viktor Orban tim povodom je ocenio da je krajnje vreme da se otvori debata o budućnosti EU. Međutim, u Francuskoj, gde je Makronova popularnost opala nakon izbora, vlada skepticizam.
Nadin Moranom iz opozicione partije „Republikanci“ je ukazala da je Makron u kolumni samo jednom pomenuo reč „Francuska“.
„To je makronizam. Izgleda da Francuska treba da nestane u evropskom federalizmu“, dodala je Nadin Moranom.