Nemački list je sproveo anketu među nemačkim političarima povodom izjave ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka da Moskva namerava da sačuva tranzit gasa preko Ukrajine, ali da Kijev mora da modernizuje svoj gasnotransportni sistem. Nemački list je odmah „posumnjao u mogućnost nastavka tranzita preko Ukrajine“.
Zamenik predsednika nemačke frakcije Hrišćansko-demokratske Unije Johan Vadeful smatra da Rusija rizikuje da izgubi poverenje Nemačke.
„Ako izjava Novaka predstavlja konačnu odluku, Nemačka se može suočiti sa krizom poverenja, dok se u slučaju ’Severnog toka 2‘ može reći da se reči Rusije ne može verovati“, rekao je političar.
Poslanica Evropskog parlamenta iz partije Zelenih Rebeka Harms je takođe reagovala na reči Novaka i predložila da se nastavi diskusija o nemačko-ruskom gasnom projektu, kao i o energetskim interesima Evrope. Ona je dodala da „Severni tok 2“ navodno nije u interesu Evrope, dok je stav ministra energetike Rusije nazvala predvidljivim.
Ranije je ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio da je tranzit gasa preko Ukrajine u ovom trenutku 2 do 2,5 puta skuplji za Rusiju od drugih trasa.
Predsednik Rusije je više puta izjavljivao, uključujući i nakon sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u maju, da puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2“ ne podrazumeva prekid tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU i da će se te isporuke nastaviti ukoliko budu ekonomski opravdane. „Gasprom“ je mnogo puta govorio o spremnosti da očuva tranzit gasa preko Ukrajine nakon 2019. godine, ukoliko Kijev dokaže ekonomsku opravdanost ugovora.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. On će proći kroz teritorijalne ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke.
Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva i Sjedinjene Američke Države koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu. Osim toga Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.