Da li su mačke lekovite?

Prisustvo mačke u kući ima pozitivan uticaj na psihološko stanje čoveka i doprinosi ublažavanju stresa, tvrde naučnici, iako ne mogu da dokažu da li uticaj te životinje ima lekovito svojstvo, budući da se efekti često zasnivaju na autosugestiji i imaju kratkotrajno dejstvo.
Sputnik

Naime, istraživanje o pozitivnom uticaju mačaka objavljena je upravo na današnji dan, jer se 1. marta obeležava Svetski dan mačaka. 

Kako se navodi, felinoterapija — lečenje bolesti prilikom kontakta sa mačkama, nije opšteprihvaćena metoda lečenja, a efekat se uglavnom postiže verom u to da takva metoda ima lekovita svojstva. Istovremeno, istraživanje pokazuje da prisustvo mačke svakako izaziva pozitivne emocije i opušta, iako prave lekove nikako ne treba zameniti ovom terapijom, objašnjava psihoterapeut Varvara Kalinjina.

Novo istraživanje: Mačke nisu domaće životinje

Prema njenim rečima, mačke reaguju na čovekovu temperaturu i njegov pritisak, tako da često leže na bolnim mestima, gde je u toku zapaljenje, a vlasnici to pogrešno shvataju kao proces lečenja. 

Istovremeno, pedagog Marina Šilova tvrdi da mačke zaista mogu da ublaže bol zagrevanjem određenog dela tela na kojem leže, što se može uporediti sa fizioterapijom, ali taj efekat je kratkotrajan i može dovesti do neželjenih posledica u slučaju kontraindikacija.

Šilova je navela da se mačke koriste u psihoterapijskom lečenju dece, ali samo kao pomoćna metoda, a pri tom treba imati na umu i negativne posledice kao što su alergija ili pak moguća agresivnost životinje.

„Mačke su karakteristične životinje. Ako je dete povuče za rep, mačka može da ga ogrebe. U svakom slučaju, ako su naši psi navikli da ih gnjavimo, na primer labradori, koji su često uključeni u ove metode, sa druge strane mačke mogu da pobegnu ili ogrebu“, objasnila je Šilova.

Osim pomoći prilikom psihoterapijskog lečenja, mačke pomažu čoveku da se oseća sigurnije u komunikaciji sa drugim ljudima, smatra saradnica na Fakultetu za psihologiju MGU „Lomonosov“ Jelena Fjodorovič.

„Da bi se opustili, nama je potreban taktilni kontakt. Osećamo se sigurnije ako pomilujemo nekoga, ako se naslonimo. To nam uliva podršku. Na primer, neprijatno nam je da razgovaramo sa drugom osobom. Brinemo se kako izgledamo, šta govorimo. A ako je tu mačka, ona preuzima ulogu posrednika, jer odjednom postoji predmet razgovora. Možete prvo razgovarati o nečem bezazlenom, recimo o mački. Na taj način niste u kontaktu direktno sa čovekom, već je životinja posrednik“, kaže Fjodorovičeva.

Ona naglašava i da je pri izboru kućnog ljubimca potrebno shvatiti da su za miran život mačke u stanu glavni uslovi stabilno okruženje i predvidljivost prostora i vlasnika na koje je životinja navikla.

Komentar