Prema podacima Uprave za kontrolu nad inostranom imovinom Ministarstva finansija SAD, na sankcioni spisak je uključeno šestoro državljana Venecuele, za koje SAD smatraju da su narušavali ljudska prava i bavili se drugim zloupotrebama za koje Vašington tradicionalno optužuje Vladu Nikolasa Madura.
Na spisku su sada i glavni komandant Nacionalne bolivarske garde Ričard Hesus Lopez Vargas, direktor Nacionalne policije Kristijan Abelardo Morales Sambrano, komandant zone „Tačira“ Hose Leonardo Noronjo Tores, komandant strateškog odbrambenog regiona „Gajana“ Hesus Ramija Matilja Oliveros, komandant zone „Bolivar“ Alberto Burmudez Valjderej i komandant specijalnih snaga Nacionalne policije (FAES) Huan Migel Dominges Rodrigez.
Prema navodima Ministarstva finansija SAD, osobe sa spiska su navodno sprečile isporučivanje humanitarne pomoći Venecueli 23. februara.
U Venecueli su 21. januara počeli masovni protesti protiv aktuelnog predsednika države Nikolasa Madura, nedugo nakon što je položio zakletvu. Dva dana kasnije predsednik Nacionalne skupštine Venecuele Huan Gvaido proglasio je sebe za privremenog šefa države, a to su podržale brojne zapadne zemlje na čelu sa SAD, kao i niz latinoameričkih država.
Maduro je saopštio da je on ustavni predsednik Venecuele, a Gvaida je nazvao „američkom marionetom“. Rusija, Kina i druge zemlje podržavaju Madura kao legalno izabranog predsednika Venecuele.
Venecuelanska opozicija je 23. februara pokušala da dostavi u tu zemlju humanitarnu pomoć uz podršku SAD, ali je Maduro kategorički odbio tu pomoć smatrajući je provokacijom, odnosno pokrićem za agresiju protiv njegove zemlje. U svetlu krize Maduro je raskinuo diplomatske odnose sa SAD i Kolumbijom.