Od pompeznih najava istorijskog dogovora između američkog predsednika Donalda Trampa i severnokorejskog lidera Kim Džong Una, u roku od nekoliko minuta nije ostalo ništa.
Samit dva lidera, drugi po redu (prvi je održan pre osam meseci u Singapuru), održan u prestonici Vijetnama Hanoju, naprasno je prekinut. Američki predsednik odlučio je da se vrati u Vašington uz reči da Sjedinjene Države nisu voljne da ispune Kimov zahtev za ukidanje svih sankcija bez severnokorejske obaveze na opštu denuklearizaciju.
Tramp je novinarima rekao da je od Kima zatražio da učini više u pogledu denuklearizacije, a da ovaj na to nije bio spreman.
„Ponekad morate da se okrenete i odete“, rekao je Tramp.
Prema rečima američkog predsednika, pregovori su propali nakon što je Severna Koreja zatražila uklanjanje svih međunarodnih sankcija u zamenu za zatvaranje nuklearnog poligona Jongbjon. Međutim, Tramp i američki državni sekretar Majk Pompeo izjavili su da SAD nisu voljne da postignu sporazum, a da se Severna Koreja ne obaveže da će se odreći tajnih nuklearnih postrojenja izvan Jongbjona, kao i programa razvoja raketa sa nuklearnim bojevim glavama.
„Radi se o sankcijama. U osnovi, oni su hteli da sankcije budu ukinute u celosti, a mi to nismo mogli da učinimo. Oni su bili voljni da pristanu na veliki deo naših zahteva, ali ne možemo zbog toga da ukinemo sve sankcije“, rekao je Tramp.
„Radije bih to uradio kako treba, nego što bih to uradio brzo“, istakao je Tramp, ponovivši svoj raniji stav da brzina nije važna.
Oba lidera napustila su mesto sastanka veoma brzo, u roku od nekoliko minuta, nakon što su ručak i ceremonija potpisivanja sporazuma otkazani.
Za ovakve samite nije uobičajen tako nagli prekid, kaže nekadašnji dopisnik lista „Politika“ iz Vašingtona Milan Mišić.
„Takvi samiti se obično utanače. Njihov ishod se utanači pre nego što se lideri sastanu. Iz toga proizilazi da se neko nije držao dogovora, odnosno da se predomislio u poslednji čas. Treba primetiti da je ovaj samit pripreman svega deset dana, za razliku od prethodnog koji je pripreman puna dva meseca.“
U svetlu tog iskustva, dodaje Mišić, trebalo bi krenuti ispočetka i pomiriti želje i mogućnosti obe strane. Ono što je dobro jeste da moratorijum na severnokorejske nuklearne probe, koji je dogovoren u Singapuru, ostaje na snazi što znači da Severna Koreja neće proširivati svoj arsenal.
„Oni su na osnovu dogovora iz Singapura demontirali neke instalacije i postrojenja, ali činjenica je da su demonstrirali mogućnost da njihove rakete mogu da stignu i do američkih obala, pa im probe više nisu ni potrebne. U pozadini ostaje i činjenica da Severna Koreja, ovakva kakva jeste, ne može sebi da dozvoli da se odrekne tog nuklearnog arsenala, jer je on polisa osiguranja za opstanak režima“, smatra Mišić.
Na jugu Korejskog poluostrva vest o propasti samita u Hanoju zazvučala je alarmantno. Južnokorejska agencija Jonhap saopštila je da je bezbednosni sat vraćen na početak, dodajući da se napori na obuzdavanju nuklearnih ambicija Severa sada nalaze na prekretnici.
Ishod pregovora u Hanoju mogao bi da donese neuspeh i južnokorejskom predsedniku Mun Džae Inu, čiji planovi za veće zajedničko angažovanje dve Koreje zavise od denuklearizacije Severa.
Mun je planirao da predstavi nove planove za veće angažovanje sa Severom na zajedničkoj ceremoniji obeležavanja stogodišnjice korejskog ustanka protiv japanske okupacije, koja je bi trebalo da se održi 1. marta.
Južnokorejski mediji prenose da Munovi predlozi ukazuju na želju da dve Koreje preuzmu vodeću ulogu u budućnosti potencijalno denuklearizovanog poluostrva. Na to ukazuje i Munova izjava na sednici Vlade južne Koreje ove nedelje:
„Više nismo na periferiji istorije. Nadam se da ćemo otvoriti novu eru s ponosom i uverenjem da snaga u odlučivanju i otvaranju u narednih 100 godina počiva u nama.“
I Mišić naglašava da je do otopljavanja između dve Koreje došlo bez američkog posredovanja.
„Ako stvari ostanu ovakve kakve su sada, ima još mesta da se to popuštanje zategnutosti produbi. Ono što svakako jeste razočarenje, to je da je izostalo ono na šta se, čini mi se, najviše računalo, a to je da bi mogla da se potpiše formalna deklaracija o završetku rata, čime bi Amerika i Severna Koreja, pa i Južna Koreja, izašle iz formalnog ratnog stanja“, kaže on.
Donald Tramp se u Ameriku vraća bez „mira našeg doba“, da parafraziramo reči britanskog premijera Nevila Čemberlena, a tamo ga čeka i činjenica da je svedočenje njegovog bivšeg advokata Majkla Koena gotovo zasenilo samit u Hanoju.
Svedočeći pred kongresnom komisijom nešto više od mesec dana pre nego što će otići u zatvor zbog niza finansijskih prekršaja, Koen je izneo niz šokantnih optužbi na račun američkog predsednika.
Prema Mišićevim rečima, Koenovo svedočenje je zasenilo samit i Trampu dosta oduzelo na publicitetu.
„Utisak je da će se Trampovi politički, pa i legalni problemi produbiti u predstojećem periodu, što će svakako odvući i njegovu i pažnju njegovog najbližeg okruženja od Koreje“, smatra Mišić.
Podsećanja radi, Ričardu Niksonu nije pomoglo ni to što je normalizovao odnose sa Kinom i izvukao vojsku iz Vijetnama da odvuče pažnju od afere Votergejt. Šta će se tek dogoditi sa Trampom koji se u Vašington vraća praznih ruku.