Nisu bez razloga od davnina ime Golijat povezivali sa nečim velikih razmera — od torpeda (broda) do fiktivnog junaka iz stripova. Uzrok za to je biblijski opis ratnika, jer priča o njegovoj borbi sa mladim Davidom, budućim vladarom Izraela, počinje detaljnim opisivanjem Golijatove veličine.
„Visok je šest lakata i pedalj (2,9 metara). I na glavi mu beše kapa od bronze, i oklop pločast na njemu od bronze, i beše oklop težak pet hiljada sikala (oko 60 kilograma). I nogavice od bronze behu mu na nogama, i štit od bronze na ramenima“, navodi se u Starom zavetu.
Ratnik koji je visok tri metra (treba istaći da su u nauci nepoznanica ljudi viši od 2,8 metara), u oklopu težem od onih koji su nosili srednjovekovni vitezovi, zvuči fantastično. To daje povod skepticima da tvrde da je priča o Davidu i Golijatu izmišljotina od početka do kraja. Međutim, nije sve tako jednostavno.
Biblijska hiperbola
Stručnjaci koji se bave proučavanjem Biblije ističu da u brojnim knjigama, od kojih je ona sastavljena, postoje različite vrste književnih tehnika, koje imaju za cilj da povećaju utisak koji ostavljaju na čitaoca.
Tako su i u slučaju priče u kojoj se opisuje borba Davida i Golijata sastavljači namerno preuveličavali prilikom opisa spoljašnjosti moćnog ratnika, smatra protojerej Konstantin Poljskov, docent na Teološkom fakultetu Pravoslavnog univerziteta „Sveti Tihon“ u Moskvi.
„Teško da je to realno stanje stvari u Svetom pismu. Možemo pretpostaviti da je ovo primer hiperbole prilikom opisa događaja: nejaki momak David suprotstavlja se moćnom junaku. Verovatno je pružen takav opis Golijata kako bi se istakla razlika između moći i blagosti, beznačajnosti. Drugim rečima, kako bi se istakla Božja sila“, tvrdi stručnjak.
Moguće da je upadljiv kontrast i bio razlog popularnosti te priče, u kojoj se sve desilo s razlogom. U to vreme (otprilike 9. vek pre nove ere) Izraelci su ratovali protiv Filistejaca, koji su došli u Hanan (sada se na toj teritoriji nalaze Sirija, Liban, Izrael i Jordan) iz nepoznatog mesta. Vojske ova dva naroda susrele su se u „Sokhofu, u Judeji“, ali nijedna nije htela da napadne prva. Onda je izašao Golijat pred Izraelce i pozvao njihovog ratnika na dvoboj, ali pod jednim uslovom — ako on (Golijat) pobedi, Jevreji će postati robovi Filistejaca. Kako Biblija kaže, svi su ga se uplašili, osim Davida — sluge izraelskog cara Saula.
„I Saul dade Davidu svoje oružje, i metnu mu na glavu kapu svoju od bronze i metnu oklop na nj. I pripasa David mač njegov preko svog odela i pođe, ali ne beše navikao, pa reče David Saulu: Ne mogu ići s tim, jer nisam navikao. Pa skide David sa sebe. I uze štap svoj u ruku, i izabra na potoku pet glatkih kamena i metnu ih u torbu pastirsku, koju imaše, i uze praćku svoju u ruku, i tako pođe ka Filistejinu“, poslednji trenuci pred odlučujuću bitku opisani su veoma detaljno, kao da je cilj da se pojača osećaj iščekivanja ishoda.
„Narod sa mora“
Forma sukoba pojedinaca, odnosno dvoboja između najmoćnijih i najhrabrijih vojnika, navela je naučnike da veruju da se događaj opisan u Bibliji zaista mogao desiti. Sličan sukob se dogodio i u „Ilijadi“ između trojanskog princa Parisa i kralja Sparte Menelaja. Kako naučnici ističu, to je uobičajena praksa za Bliski istok u bronzano doba (pre tri hiljade godina).
Arheolozi su nekoliko godina vršili iskopavanje u mestu Tel el Šafi u Izraelu, gde se nalazio jedan od pet gradova koje su izgradili Filistejci — Gat, gde je živio legendarni Golijat.
Prošle godine u njemu je pronađen komad keramike sa natpisom koji još nije dešifrovan. Stvar je u tome što nauci nije poznato odakle su Filistejci došli u Hanan, kakvi su bili njihovi običaji ili jezik. Pronađeni deo je drugi primerak pisma tog naroda. Prvi odlomak je pronađen 2005. godine na istom mestu. Zbog toga je i došlo do pretpostavke da su Filistejci pozajmili pismo od Jevreja.
Iznenađujuće, ali svaka od tih filistejskih reči, prema načinu na koji je napisana, liči na Golijatovo ime.
„Naučnici smatraju da ta reč nije semitskog porekla, jer je vrlo slična imenu lidijskog cara Alijata, koji je vladao od 619. do 560. godine pre naše ere“, objašnjava u svom istraživanju stručnjak za istoriju jezika Marijana Vernet.
Filistejci su mogli da dođu u Obećanu zemlju iz Lidije — zapadnog dela savremene Turske. Međutim, ovo mišljenje ne dele svi istraživači.
„Biblija ne precizira odakle su došli Filistejci. Ali iz drugih izvora (otprilike 12. vek pre naše ere) poznato je da su ih nazivali ’narod sa mora‘, verovatno Sredozemnog“, ističe stručnjak koji se bavi proučavanjem Biblije Andrej Desnicki.
„Narodi sa mora“ su se borili protiv vojske faraona Ramzesa Trećeg. Oko 1170. godine pre naše ere oni su pokušali da zauzmu Egipat, o čemu svedoče reljefi na zidovima hrama u Medinet Abu. Ako je verovati natpisima na zidovima hrama, faraon je odbio njihov napad, pa su osvajači odstupili u područje savremenog grada Gaze.
Ta ista egipatska svedočanstva navode na mali trag — „narodi sa mora“ prvobitno su živeli u nekoj „zemlji Kefto“, dok se u Bibliji spominje ostrvo Kereti. Oba naziva se vezuju za ostrvo Krit, smatraju naučnici.
Neočekivano otkriće
Međutim, dokazi koje su ostavili Egipćani nisu dali iscrpan odgovor na glavno pitanje, a to je odakle su došli Filistejci, „narod sa mora“. Arheolozi su 1985. godine započeli velika iskopavanja na području Aškelona u Izraelu, na obali Sredozemnog mora. Tu se nalazio jedan od glavnih gradova Filistejaca. Nakon 30 godina, naučnici su pronašli odgovor na pitanje njihovog porekla.
Istraživači su otkrili brojne fragmente crveno-crne keramike. Upravo je ta kombinacija boja, prema njihovim rečima, karakteristična za kritsko-mikensku kulturu. Filistejci su očigledno rođaci osvajača Troje.
U Aškelonu je pre tri godine pronađena masovna grobnica Filistejaca u kojoj se nalazilo 145 muških, ženskih i dečjih skeleta. Nakon ispitivanja kostiju, naučnici su došli do neočekivanog zaključka.
„Uprkos činjenici da reči ’Filistejci‘ i ’Palestinci‘ zvuče slično, među tim narodima ne postoji nikakva veza. Pre tri hiljade godina, Filistejce je vavilonska vojska zbrisala sa lica zemlje“, izjavio je arheolog Danijel Master, koji je vršio iskopavanja.
Istina, pronađeni muški skeleti su mnogo manji od veličine koja se pripisivala Golijatu, objašnjavaju naučnici. S jedne strane, to može ukazivati na to da se izgled ratnika mnogo razlikovao od njihovog opisa u Bibliji, a može upućivati i na to da se Golijat zaista isticao među svojim narodom — nisu ga se bez razloga plašili jevrejski vojnici, koji su bili poznati po svojoj hrabrosti.
U svakom slučaju, najnovija otkrića arheologa sve više potkrepljuju tvrdnju da Golijat uopšte nije bio legendarni junak.