Podsetimo, u četvrtak uveče, prema odluci Madura, kopnena granica Venecuele sa Brazilom bila je potpuno zatvorena, a u petak je potpredsednik zemlje Delsi Rodrigez najavio privremeno zatvaranje tri mosta koja povezuju teritoriju republike s Kolumbijom.
Svoje mišljenje o nedavnim događajima u Venecueli za Sputnjik je izneo profesor istorije i direktor Centra za proučavanje sile i diplomatije na Univerzitetu Templ i autor knjige „Kratka istorija američkih intervencija u Latinskoj Americi i na Karibima“ (A Short History of U.S. Interventions in Latin America and the Caribbean) Alan Makfirson.
Kao što znamo, SAD se odavno mešaju u unutrašnje poslove latinoameričkih država. Da li mislite da se istorija sada ponavlja sa u vezi sa Venecuelom?
— U izvesnoj meri, istorija se ponavlja, ali u određenom smislu, ono što se sad dešava je novo. Naravno, SAD su vekovima vršile promene režima u Latinskoj Americi, i mnogi njihovi poduhvati su bili uspešni. Mnogi smatraju da SAD kriju svoje istinske ciljeve. Izgleda da je njihov pravi cilj postizanje stabilnih isporuka nafte na američko tržište, ali za sve to se demokratija i ljudska prava koriste kao izgovor. Ali s druge strane, trenutno ponašanje Amerike može se nazvati mirnim i multilateralnim, i mislim da su to važne promene.
Koliko je porastao broj intervencija SAD u poslove drugih država u poređenju sa 20. vekom?
— U 20. veku gotovo svako mešanje je bilo jednosmerno, a te intervencije su obično bile vojne i nasilne. Međutim, od devedesetih, SAD su gotovo uvek delovale zajedno sa drugim zemljama Latinske Amerike, sa vojnim trupama saveznika iz celog sveta, s multilateralnim organizacijama poput Organizacije američkih država ili UN. Izgleda da i sada rade nešto slično, ali istovremeno SAD zauzimaju lidersku poziciju.
Koliko su ozbiljne bile posledice prethodnih pokušaja SAD da intervenišu u Latinskoj Americi? Da li ista sudbina čeka Venecuelu?
— Ove posledice nisu bile toliko ozbiljne kao što su mogle biti. Ako se sećate Meksičko-američkog rata tokom četrdesetih godina 19. veka, SAD su tada zauzele ogromnu teritoriju — skoro celu severnu polovinu Meksika.
Ali najčešće Amerika je sama pokretala smenu režima. Tokom poslednih 50-60 godina SAD su promenile vlade u Gvatemali, Grenadi, Panami, ponekad su na taj način donosili u zemlju demokratiju, a ponekad su uspostavljali i diktaturu.
Situacija u Venecueli podseća na Siriju pre početka rata. Da li postoje načini da se spreči američko mešanje u poslove Venecuele i koji su to načini?
— Naravno da ima takvih mehanizama. Pre svega to bi mogli biti napori drugih latinoameričkih država. Veliki broj zemalja Latinske Amerike ne želi otvoreno da se meša, a neke važne zemlje u regionu, poput Meksika, pokušavaju da budu posrednici.
Sada, nažalost, Madurova vlada nije baš zainteresovana za pregovore, ali nemešanje jeste kamen-temeljac međuameričke diplomatije. I ako postoji barem neka mogućnost da se nađe drugi način za postizanje mirnog kompromisa, latinoameričke zemlje se trude da zaobiđu vojnu intervenciju.
S jedne strane mnoge latinoameričke vlade podržavaju SAD, s druge strane Meksiko, Rusija, Kina i neke države EU insistiraju na tome da odluka o promeni režima u Venecueli može da se donese samo na osnovu glasanja u samoj Venecueli. Zašto su mnoge latinoameričke države zauzele stranu SAD?
— Tokom poslednih nekoliko godina došlo je do značajnih promena u politici latinoameričkih država, a u velikim zemljama kao što su Argentina, Brazil i Kolumbija na vlast su došle desničarske vlade, za koje intervencija nije ozbiljan problem. To ne znači da bilo koja od ovih zemalja želi američku ili multilateralnu vojnu intervenciju, oni su samo priznali Gvaida. Mislim da je ovo potvrda činjenice da u Venecueli vlada kriza već nekoliko godina. Ovu humanitarnu krizu posmatramo već duže vreme, tako da su dešavanja na granici više politički nego humanitarni korak, jer je došlo vreme da se izvrši pritisak na Madura.
Šta da očekujemo u Venecueli narednih dana, nedelja i meseci?
— Verovatno će doći do eskalacije nasilja na granici. Mislim da je jedan od razloga za ono što se tamo dešava, zapravo izazivanje reakcije Madura i njegove vojske. Ranije ste pomenuli Siriju, a Venecuela bi mogla postati druga Sirija, gde će se Madurov režim očuvati, ali i postati nasilniji. U ovom slučaju, može da se desi da SAD i neki njihovi evropski saveznici pokušaju da sruše Madura.