Uoči beogradske premijere filma „Bela vrana“, koji je režirao glumac Rejf Fajns, o životu slavnog sovjetskog baletskog igrača Rudolfa Nurejeva, održana je konferencija za medije, na kojoj se prisutnima predstavila autorska ekipa ovog ostvarenja. Mladom ruskom baletanu Olegu Ivenkovu ovo je filmski debi, a za Sputnjik je otkrio kako je izgledao proces rada sa poznatim britanskim glumcem, ali i koju političku poruku nosi ovaj film.
Da li ćete posle ovog filma nastaviti da se bavite glumom i odreći se baleta? Hoćete li biti više glumac ili baletan?
— Trudiću se da spojim te dve profesije. To je izuzetno važno. Svet ne stoji u mestu, on se stalno kreće. A da bi bio u korak sa svetom, moraš da imaš dve profesije. Neće mi sada biti toliko teško pošto sam već prošao ovaj glumački proces, znam koliko je gluma zahtevna. Svestan sam grešaka koje sam pravio i trudiću se da ih izbegnem u budućnosti.
Kakvo je iskustvo sarađivati sa Rejfom Fajnsom? Kako je uopšte došlo do ove uloge?
— Sarađivati sa Fajnsom je neverovatno iskustvo. On je čovek sa velikim „Č“. Fascinantno je kako on i režira i glumi i radi sa glumcima, radi sa mnom i uči me. Prošao sam kasting iako je broj pretendenata za tu ulogu bio veliki. Zašto je mene odabrao Fajns? To morate njega da pitate. Bilo je pet-šest nas koji smo ušli u uži izbor i posle pola godine Rejf je odlučio da to budem ja. Čak i danas je iz aviona odmah došao na pres-konferenciju. Šta vi mislite kako je to?!
Osim fizičke sličnosti sa Rudolfom Nurejevom — šta vam je zajedničko? U kojoj meri vam je, kao baletanu, bio inspirativan?
— Teško i dobro pitanje. Pogledali smo mnogo video-materijala i fotografija. Kako se kreće i kako hoda. Mnogo smo radili. Nismo hteli da ga kopiramo, imali smo svoju viziju i nastojali smo da ga pokažemo i pokazali smo ga na svoj način. Bio je genijalan igrač i može mnogo o njemu da se priča, ali činjenica da je sa 18 godina kao jako mlad znao gde hoće da ide i kako hoće da odraste. To je trebalo videti i dočarati i potrudili smo se da to pokažemo u filmu. Zahvaljujući Rejfu film je realizovan. Snimali smo u Srbiji. Jako nam se ovde dopalo. Njemu nije uvek bilo lako, video sam to. Trudio sam se da upijam što brže kako bi on bio zadovoljan mojom glumom i kako bi se što pre snimile scene.
Da li ste pomagali Fajnsu u učenju ruskog?
— Malo. Imali smo Kiru, ona je i nama pomagala da savladamo engleski.
U filmu postoji jedna replika, kada ruska baletska trupa stiže u Pariz, njihov dolazak se karakteriše kao hladnoratovsko primirje. Koliko umetnost danas može da utiče na političke tenzije u svetu? Da li je ovo korak ka pomirenju Istoka i Zapada, kada Britanac režira film o Rusima?
— Nadam se da je to veliki znak primirja. Svi znamo da nisu baš idealni odnosi Rusije i Londona. Nadam se da će se uskoro srediti ta situacija. Treba pronaći zajednički jezik. Svet ide napred, sve te nesporazume treba što pre razjasniti.