Reč je, kako je objasnila zamenica ruskog ministra kulture Olga Jarilova otvarajući konferenciju u Ruskom domu, o maršruti svetinja nepodeljenog hrišćanstva i maršruti žena pisaca slovenskog sveta. Ona je najavila i konkretne planove rada u razvoju ovih projekata kako bi i Rusija i Srbija aktivnije učestvovale u tim rutama.
Kako je istakla Asja Muntean, zamenica ministra kulture Srbije, Srbija podržava projekte razvoja saradnje, pa i one koje razvija Fond slovenskih kultura, što je značajna platforma koja povezuje sve slovenske zemlje. Forum je uspeo da promoviše slovensku kulturu i umetnost, a jedan od projekata je vezan za književnost. Recimo, 100 slovenskih romana, kao i inicijative razvoja rute žena pisaca slovenskog sveta ili ruskog predloga o razvoju rute nepodeljenog hrišćanstva.
Prvu rutu predstavila je Andreja Rihter, direktorka Foruma slovenskih kultura, inače iz Slovenije. Forum, kako je precizirala, slavi 15 godina i objedinjuje 13 slovenskih zemalja sa 300 miliona Slovena, kao i da povezuje 473 kulturnih ustanova, 200 muzeja, 118 autora, prevodilaca, 23 ministarstava kulture, spoljnih poslova…
Nova kulturna maršruta, kako je objasnila, obuhvatiće spomen-mesta, kulturne ustanove, kulturne spomenike, umetničko nasleđe slovenskih zemalja i žena pisaca u tim zemljama. Iz Srbije će to biti Desanka Maksimović, iz Hrvatske Ivana Brnić Mažuranić, iz Rusije Ana Ahmatova, Marina Cvetajeva, Zinaida Hipijus, a i sve druge slovenske zemlje imaće svoje pesnikinje i pisce zastupljene u projektu.
Posebno je zanimljiva druga maršruta nazvana „Svetinje nepodeljenog hrišćanstva“. Migel Palasio, šef istoimene asocijacije, rekao je da je reč o opšteprosvetiteljskoj maršruti koji obuhvata verske i kulturne spomenike hrišćanstva, bilo da je reč o katoličkoj ili pravoslavnoj crkvi. Pravoslavci i katolici imaju zajedničku istoriju, zajedničke spomenike i zajedničke svece, a mnogi su bili značajni pisci i kulturne ličnosti. U Evropi ima 280 miliona katolika i 211 miliona pravoslavaca i zato je ova maršruta važna.
Među spomenicima u Rusiji koji bi se našli na toj ruti, on je naveo između ostalog Sergijev Posad, gde se nalazi Trojice Sergijeva lavra, zatim crkvu Pokrova na Nerli, najstariju sačuvanu rusku crkvu, a što se tiče Srbije pomenuti su Saborna crkva u Beogradu, crkva Ružica, crkva sv Marka, Stari Ras, Crkva svetih apostola Petra i Pavla, manastir Grgeteg.
Olga Jarilova objasnila je za Sputnjik da je učešće Srbije u predloženim projektima potpuno realno, te da to nije nikakva mitska priča, ali da predloženi projekti nimalo jednostavni projekti.
„Sertifikovanje kulturnih maršruta u Savetu Evrope je veoma složena procedura jer to nije samo turistička maršruta iz tačke A u tačku B, već je to veoma velika kulturološka priča koju prati masa mera i koja objedinjuje ogroman broj učesnika, predstavnika nauke, naše muzeje, predstavnike kulture, obrazovanja, svakako i predstavnike turističke grane, koja je pored kulturologije i nauke, neosporno važna komponenta. Nema sumnje da će u okviru projekta koji se razvija biti uspostavljena čitava mreža različitih turističkih maršruta po različitim zemljama. Već se niz zemalja uključio i u jednu i u drugu maršrutu. To je obavezni zahtev Saveta Evrope. Treba da budu najmanje tri zemlje, a mi danas imamo najmanje pet a u nekim projektima i više“, navela je Jarilova.
Na pitanje ko će finansirati projekte Jarilova kaže da je reč o finansiranju po više pravaca.
„Svaki učesnik projekta daje svoj doprinos. Ovde svakako nema finansiranja iz budžeta zemalja, ali svaka zemlja podržava destinacije koje su uključene u ovaj projekat. Kad je reč o rokovima realizacije, očekujemo da će za godinu dana ovi projekti biti predstavljeni pred Savetom Evrope radi sertifikacije“, precizira Jarilova.
Asja Muntean, zamenica ministra kulture Srbije, u izjavi za Sputnjik ističe da su izneti predlozi polazna tačka i da predstoji veliki rad projektima.
„Da bi se neka ruta sertifikovala i postala evropska, ona mora da ima naučnu osnovanu, turističku održivost i uvek postoji naučni savet koji se bavi time zašto je neki spomenik ušao u rutu i taj deo koji govori o turističkoj održivosti. Tako da je veliki put pred nama a ovo su začeci. Mi smo takođe uvek emocionalno vezani za neke spomenike pre svega one na listi uneska. Nisu spomenuti Sopoćani. Ne bih htela da izlazim sa konkretnim predlozima ali ćemo skupiti tim naših stručnjaka iz različitih oblasti da damo dobre predloge i da Srbija bude dostojno predstavljena i u ovoj ruti a i u ruti ženskih pisaca. Ima još predloga iz Ministarstva kulture, objasnila je naša sagovornica.
Na pitanje kako će se unaprediti rusko-srpska kulturna saradnja, Munteanova je rekla da je tokom posete ruske delegacije bilo reči o intenziviranju kulturne razmene.
„Želeli bismo da naš Narodni muzej prihvati reprezentativnu izložbu ili iz Ruskog muzeja iz Sankt Peterburga ili iz Tretjakovske galerije u Moskvi i da to bude izložba koja će na dostojan način da predstavi kulturu i umetnost Ruske Federacije. Razgovarali smo i o reviji filmova. Jarilova je pomenula kako savremeni ruski film, tako i filmove iz sovjetskog doba. Mi smo govorili i o predstavljanju naše kinematografije ali i o onome što poseduje naša Kinoteka jer ona poseduje najbogatiju kolekciju Evrope. Važno nam je da se mlađe generacije i u Srbiji i u Rusiji se upoznaju s našim kulturama i to nam je cilj u narednom periodu“, navela je Asja Muntean.
Na konferenciji su potpisana i tri sporazuma, između ostalog, Asocijacija svetinja nepodeljenog hrišćanstva potpisala je sporazum sa hodočasničkom agencijom SPC „Dobročinstvo“.