Priština očigledno nema nameru da nastavi tehničke pregovore sa Beogradom započete u okviru Briselskog sporazuma, već pokušava na sve načine da uđe u pregovore koji bi direktno vodili ka međusobnom priznanju dve države. Posle uvođenja takse od 100 odsto na robu iz Srbije, kao ekonomske mere koja bi trebalo da natera Srbiju da prizna Kosovo, Priština je sada i zvanično izrazila pretenzije na teritorije centralne Srbije koje nisu u sastavu AP Kosovo i Metohija.
To je potvrdio i Špend Ahmeti, kopredsednik pregovaračkog tima Kosova, koji je izjavio da je Tači od tog tima zatražio da se u platformu za dijalog sa Beogradom uključi i rezolucija o pridruživanju Preševa, Medveđe i Bujanovaca Kosovu.
Koliko je takva najava Prištine opasna u političkom i bezbednosnom smislu?
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun napominje da takve izjave uvek izazivaju destabilizaciju i ohrabruju one sa radikalnim idejama među Albancima.
„To je klasičan korak ka destabilizaciji tog područja, te multietničke sredine na jugu Srbije i naravno da to žestoko remeti odnose između Srba i Albanaca. To je taktika Prištine da postavljanjem unapred neprihvatljivih uslova za Srbiju zapravo onemogući nastavak razgovora o postizanju rešenja za konačni status Kosova, ili da u određenoj fazi pregovora iznošenjem takvih ekstremnih zahteva jednostavno prekine razgovore, jer Srbija na to svakako neće pristati“, mišljenja je Drecun.
Na pitanje da li je upravo destabilizacija juga Srbije možda i „plan A“ Prištine, kako bi realizovala svoje ciljeve u vezi sa severom Kosova i koliko je uopšte izvesno da se taj deo Srbije destabilizuje, Drecun je odgovorio:
„Ne verujem da je moguća nestabilnost kakva je bila 2000. godine. Naravno, uvek ima pojedinaca koji su spremni da idu ka radikalnim političkim ciljevima Prištine i da eventualno organizuju neke proteste, ali situacija na jugu Srbije je drugačija od one koju bi Priština želela da stvori. Sem možda nekih pojedinačnih incidenata, ne vidim da Priština ima neki poseban kapacitet da ozbiljnije ugrozi stabilnost na jugu centralne Srbije“, uveren je Drecun.
S druge strane, ta najava naišla je na oduševljenje i na Kosovu i na jugu Srbije. I pozicija i opozicija na Kosovu su spremne, prema pisanju tamošnjih medija, da podrže tu rezoluciju, a Tači je kao opravdanje za taj čina naveo da ne može da „ignoriše zahteve svojih sunarodnika, kao i da je njegovo da pokuša da im tim činom izađe u susret“.
Drecun je pak uveren da se sve svodi na jedan albanski cilj, a to je formiranje „velike Albanije“. Njihov cilj je da Kosovo pripoje Albaniji i otuda poriv za „otimanje“ još srpske teritorije, jer znaju da Srbija na to neće pristati. Podsećanja radi, lideri Albanaca sa juga Srbije su u više navrata od Hašima Tačija tražili da pitanje njihovog statusa postane deo briselskih pregovora, a o tome je doneta i dekleracija koja je predata vlastima na Kosovu.