Putin je tokom obraćanja istakao da je Rusija bila i da će biti suverena zemlja, takva će biti ili je neće biti uopšte. „Rusija ne može da bude država ako ne bude suverena. Neke zemlje to mogu, ali Rusija ne“, izjavio je ruski predsednik.
Član Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta federacije Franc Klincevič u razgovoru za Sputnjik ističe da reči predsednika šalju poruku da je Rusija uvek spremna na obostrano korisnu saradnju.
„Poruka koju je tihim glasom mirno saopštio predsednik, po mom mišljenju, jeste ključna, određujuća za spoljnu politiku i unutrašnje poslove zemlje. Rusija, za razliku od drugih zemalja, čija imena neću da navodim, ne može biti drugačija, —ili jeste suverena i nezavisna, ili neće postojati uopšte. Ovo je istorijski zadatak Rusije. Temelj ruskog čoveka je dobrota, on je i miroljubiv, ali veoma nezavisan, ne može da mu se diktira. S Rusima treba da se dogovarate, sarađujete i budite prijatelji. Ako sarađujemo sa nekim, želimo da bi ova saradnja bila obostrano korisna“, ističe Klincevič.
„Antiruska politika ne odgovara interesima SAD“, izjavio je Putin i predložio američkim partnerima da proračunaju domet i briznu ruskih sistema naoružanja i tek na osnovu toga da donose odluke.
Na pitanje kako komentariše ove reči predsednika Putina, Grigorij Dobromelov, direktor Instituta primenjenih političkih studija, za Sputnjik objašnjava:
„Bez obzira što je nekoliko puta pomenuo da Rusija i SAD moraju da očuvaju prijateljske odnose, predsednik Putin je takođe naglasio i da je zbog politike koju aktivno sprovode SAD, Rusija primorana da odgovori. Ruska politika nije agresivna, već samo reakcija na neprijateljsko delovanje SAD. Putin je istakao da je Rusija u novim tehnologijama i naoružanju pretekla Ameriku, kao i da će svi pokušaji SAD da umanje sposobnosti Rusije i nađu slabe tačke u njenom nuklearnom štitu biti ovenčani neuspehom.“
Takođe, Dobromelov smatra da u ovom trenutku nema tih aktera na američkoj političkoj sceni koji bi mogli čuti poruku ruskog predsednika.
„Oni ne žele da čuju, i zbog mnogo čega što se dešava na unutrašnjem planu u SAD, ne mogu da čuju. Problem je u tome što je unutrašnja politička kriza prešla u izuzetno ozbiljnu fazu, posebno tokom ove godine, počevši od blokade budžeta, uvođenja vanrednog stanja, pa sve do toga da republikanci i demokrate ne mogu da se dogovore oko osnovnih, najobičnijih stvari. Zato, dok se ne reši ova kriza unutar SAD, nema svrhe govoriti o konstruktivnom pristupu Vašingtona. Sva dešavanja na relaciji Rusija—Amerika biće uslovljeni problemima samih SAD“, konstatuje naš sagovornik.
Veliku pažnju Putin je posvetio izlasku SAD iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa rekavši da su od trenutka potpisivanja tog dokumenta do danas mnoge zemlje radile na razvoju takvog naoružanja, dok Vašington i Rusija to nisu.
Dobromelov je u ovom smislu konstatovao da trenutno ne bi trebalo očekivati konstruktivni i ravnopravni dijalog sa Vašingtonom o kontroli naoružanja.
„Takvi razgovori sada nisu mogući, jer SAD nisu spremne na ravnopravni dijalog. Vašington je spreman da govori jezikom ultimatuma i ovde nema svrhe optuživati američki politički establišment. Tramp je, kako god da okrenete, proamerički predsednik i njegov zadatak je da očuva američku hegemoniju. Zato su opravdani bilo kakvi njegovi koraci iz perspektive nacionalnih prioriteta. SAD sad nisu spremne za ravnopravan dijalog jer ne vide potrebu, imajući u vidu da infrastrukturno, zahvaljujući internet tehnologijama mogu da kontrolišu bilo koju tačku na svetu. Pa ipak, Vašington razume da će bilo kakvi dalji neprijateljski koraci prema Rusiji, koji bi vodili ozbiljnim ekonomskim gubicima, biti adekvatno i simetrično ocenjeni u Moskvi. U ovom trenutku na tako nešto osim Rusije nije sposobna adekvatno da odgovori nijedna druga zemlja na svetu. Stoga će u doglednoj budućnosti, htele to ili ne, SAD biti primorane na konstruktivni dijalog sa Moskvom“, objašnjava Dobromelov.
Putin je istakao i da Rusija nema nameru prva da razmešta rakete u Evropi, ali ukoliko Amerika to učini, Rusija će to shvatiti kao pretnju.
Direktor Instituta primenjenih političkih studija za Sputnjik ističe da je ruski predsednik ne samo jasno stavio da znanja kako će Moskva shvatiti ovakav američki korak, već i da je Rusija spremna da odgovori.
„Moskva će odgovoriti, i to asimetrično. Putin je rekao ne samo da je Rusija sposobna da obori rakete koje bi neposredno ugrozile njenu teritoriju, već i da odgovori raketnim udarom na zemlje odakle bi rakete bile lansirane. Drugim rečima, ruski predsednik je upozorio države koje bi bile domaćini američkim raketnim sistemima. Međutim, čula se i sasvim nova poruka predsednika Putina, da neće stradati američki sateliti, već da je Moskva spremna da odgovori i po komandnim centrima odakle se upravlja američkim raketama. Putin je upozorio da za deset minuta rakete lansirane sa teritorija susednih zemalja mogu da stignu do Rusije, ali i da za gotovo isto vreme ruske rakete mogu da stignu do teritorije samih SAD“, naglašava Dobromelov.
Član Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Franc Klincevič konstatovao je da je do sada pratio mnoga obraćanja predsednika Putina, a da je ovo održavalo sadržajnost, humanost i otvorenost.
„To je bio signal za one koji se ponašaju nepošteno, agresivno, provokativno. Za one koji su ljubomorni na našu stabilnost i napredak, to je bio signal onima koji se toga plaše. Štaviše, napominjem, da se radi o periodu izvanrednog ekonomskog pritiska, uzimajući u obzir kršenje međunarodnog prava i najavljene sankcije. Danas ipak beležimo veliki progres“, objašnjava ruski političar.
Klincevič je dodao da, iako je predsednik pominjao uspehe namenske industrije, to najpre bila poruka da bi uspesi vojne industrije trebalo da postanu lokomotiva i u civilnom sektoru.
„Ovo obraćanje se ne može okarakterisati kao militantno ili agresivno. U fokusu je bio čovek, njegovo blagostanje, zdravlje i budućnost. Važno je da je mnogo pažnje bilo posvećeno bezbednosti zemlje. Predsednik je jasno podvukao da tehnološki napredak Rusije, kao i to da imamo nešto što ne poseduje niko na svetu. Danas moramo razmisliti o tome kako bi ova vojnoindustrijska struktura mogla da se iskoristi u civilnom sektoru“, zaključio je ruski političar.