Sa jedne strane, u planu je da se uvedu sankcije na investicije u ruske projekte razvoja i proizvodnje tečnog gasa van granica Ruske Federacije, što možda i nije toliki udarac na rusku ekonomiju, jer takvih primera nema puno. Međutim, ukoliko bi sankcije pogodile projekte na teritoriji Rusije, onda bi to bila sasvim druga priča.
Sergej Pikin, direktor Fonda za energetski razvoj Rusije, tvrdi da do sada još niko nije pokušavao da dovede u pitanje razvoj ovakvih projekata, u koji nisu uključeni samo Rusi, već i mnogi biznismeni sa Zapada.
Kako je objasnio, Rusija ima dva velika projekta u domenu tečnog prirodnog gasa (TPG), to su Sahalin i Jamal, u koje su uključene čak i američke kompanije. Što se tiče konkretno Jamala, precizira, njegova realizacija se sve više zahuktava, odnosno implementirane su sve neophodne tehnologije za vađenje, preradu i tankovanje gasa.
Što se tiče nekih drugih projekata koji su još u fazi planiranja, tu Zapad možda može da ometa realizaciju, tako što možda neće hteti da isporuči neophodnu tehnologiju, pojašnjava Pikin.
„Međutim, ovde se ne radi o nacionalnoj igri, već je sve to konkurentska borba među kompanijama koje se bore za tržište. Mi možemo sad da smišljamo različite moguće mere, ali mislim da za postojeće projekte neće biti veće opasnosti“, smatra on.
Istovremeno, Konstantin Voronov sa Instituta svetske ekonomije Ruske akademije nauka objašnjava da upravo saradnja ruskih kompanija sa zapadnim predstavlja određenu garanciju da takve mere Amerikanaca nikad ne stupe na snagu.
Strani partneri imaju ekonomski interes za razvoj ovog sektora i oni će se potruditi da zaobiđu sve moguće dodatne sankcione mere — niko od postojećih zapadnih partnera nema nameru da prekine svoje započete delatnosti, ističe.
Pored toga, dodaje Voronov, predstavnici zapadnih kompanija, koje su upletene u ove projekte, redovno vode dijalog sa ruskim političkim vrhom, što samo govori o njihovoj nameri da u Rusiji ostanu i nastave svoje započete aktivnosti.
Sa druge strane, udarac na sektor brodogradnje mogao bi da bude nešto bolniji, budući da Rusija nema dovoljno kapaciteta za izgradnju brodova samostalno, pojašnjava Voronov i ukazuje da se ovde najpre radi o tome da će SAD pokušati da otežaju uvoz komponenti za proizvodnju brodova.
Treba napomenuti da ove mere SAD nameravaju da uvedu zbog incidenta u Kerčkom moreuzu, kada su ruski graničari zaplenili tri ukrajinska vojna broda i uhapsili sve mornare.
„Suština je u tome da Rusija veliki deo delova nabavlja iz jugoistočne Azije, tačnije iz Južne Koreje. Nažalost, za sada ruska brodogradnja još nema dovoljno kapaciteta za izgradnju moćnih specijalizovanih plovila potpuno samostalno. Dakle, ako SAD žele da otežaju proces brodogradnje, to mogu da učine“, upozorava.
Analitičari ocenjuju i da bi se time naneo ozbiljan udarac projektu razvoja Severnog morskog puta, koji podrazumeva da se do 2024. godine podigne nivo iskorišćenosti do 80 miliona tona tovara godišnje, jer će u slučaju da se zabrani izvoz rečnog gasa, taj cilj biti teško ostvariv. Međutim, Voronov je nešto optimističniji i kaže da Severni morski put ipak predstavlja širi kompleks pitanja i ne možemo ga svesti samo na prevoz gasa.
„Postoji mnogo drugih faktora koji mogu uticati na uspešan razvoj ovog projekta, a to je, na primer, dinamika topljenja leda na Severnom polu i mogućnost navigacije kraćim maršrutama. Treba imati u vidu da Severni morski put podrazumeva i konstantnu upotrebu ledolomaca, budući da je neophodno organizovati plovidbu i u periodima kada se u tim vodama stvara led. Sve u svemu, proizvodnja i prevoz tečnog gasa je samo deo kolača koji podrazumeva razvoj Severnog morskog puta“, zaključuje.