Početkom 14. veka klima je postala hladnija i nastupilo je takozvano malo ledeno doba, čiji tačan vremenski okvir nije utvrđen. Prema zvaničnoj analizi NASA, malo ledeno doba je trajalo od 1550. do 1850. godine, sa kratkim toplim periodima. Pojedini istraživači smatraju da je hladni period počeo malo ranije i da su uzrok tome vulkanske erupcije koje su se desile sredinom 13. veka.
„Šta koriste geofizičari i paleoklimatolozi da bi odredili približno vreme promene temperature? Zemljište, mahovinu, godove na preseku stabla. Godovi mogu da zavise od mikroklime određenog područja, podzemnih voda, terena i još mnogo toga. Ali, na primer, dendrohronologija u Sibiru nije pogodna za proučavanje malog ledenog doba. Mi imamo svoje specifičnosti, jer su kod nas zagarantovani šumski požari, pa je teško pronaći drvo koje je starije od 50-60 godina, dok u tundri uopšte nema godova na stablima. Što se tiče zemljišta, prema podacima naučnika koji proučavaju tlo iz Jekaterinburga, ispostavlja se da je tridesetih godina 18. veka u zoni severne tajge došlo do otopljavanja. Međutim, istorijske činjenice govore drugačije. Jedan od učesnika Velike severne ekspedicije (1734-1738) piše da nisu mogli proći Obskim zalivom čak ni leti, jer im je smetao led. Ispostavilo se da u našim uslovima najbolji pokazatelji klimatskih promena nisu zemljište i drveće nego insekti, pogotovo što ima dovoljno istorijskih podataka o njihovoj migraciji“, kaže docent na katedri za nacionalnu istoriju sa Tjumenskog državnog univerziteta, Sergej Turov. Nakon analize velikog broja podataka o iznenadnom pojavljivanju običnih smeđih bubašvaba i skakavaca u Zapadnom Sibiru, naučnik je to povezao sa pojedinim fazama malog ledenog doba, delimično i sa nadolazećim otopljavanjem.
„Insekti vole toplotu. Prosečna godišnja temperatura raste, pa i oni osvajaju nove teritorije. Na primer, 1764. godine, guverner sibirske provincije Čičerin poslao je senatu poruku o katastrofalnoj invaziji skakavaca u Zapadnom Sibiru i tražio je ukidanje poreza i zamrzavanje cena hleba. Reč je o vrsti skakavca koji je došao iz Kazahstana, s juga. Ili na primer, smeđa bubašvaba, koja je zabeležena na Altaju u isto vreme kad i skakavci“, objašnjava istraživač.
Turov svoj pristup naziva istorijskom entomologijom i smatra da će ovaj naučni instrument omogućiti da se preciznije odredi hronologija klimatskih promena, kao i važnih istorijskih događaja.
Genetičari i antropolozi sa Instituta za evolucionu antropologiju Društva „Maks Plank“ su 2003. godine proučavali uzorke mitohondrijske DNK sive vaši (pediculus humanus capitis) i telesne vaši (pediculus humanus corporis), koja parazitira na telu čoveka, i utvrdili da su se ove vrste razdvojile pre 70 hiljada godina, što znači da su ljudi već tada nosili odeću, jer telesne vaši obitavaju u naborima odeće.
Američki naučnici su 2011. godine, upoređujući genome sive i telesne vaši, utvrdili da su se odvajanje vrsta vaši i pojava odeće desili ranije, pre oko 170 hiljada godina. I postoji verovatnoća da odeću nisu izmislili naši preci, nego neandertalci.
„Homo sapijens u to vreme još nije bio napustio Afriku, gde mu nije trebalo ništa više od trake tkanine oko kukova, dok su nenadertalci prolazili kroz jedan od najtežih klimatskih perioda za sve vreme svog postojanja“, piše u knjizi „Neandertalci: Istorija neostvarenog čovečanstva“, arheolog i saradnik Instituta za istoriju materijalne kulture Ruske akademije nauka Leonid Višnjacki.
Još jedan ektoparazit, krevetna stenica, pomaže da se razjasni drevna istorija čovečanstva. Prema podacima kineskih paleontologa, ovaj insekat se hranio čak i krvlju dinosaurusa. Kada su oni izumrli, stenice su se prebacile na slepe miševe, a preko njih su došle do čoveka.
Nakon što su napustili Afriku, pre više od 70 do 170 hiljada godina (podaci su različiti i uglavnom se zasnivaju na datiranju najstarijih ostataka homo sapijensa na području Evroazije), naši preci su se naselili u pećinama, u kojima su već živeli šišmiši.
Analiza genoma različitih populacija krevetne stenice, koja se hrani ljudskom i krvlju šišmiša, pokazala je da se, uprkos zajedničkom pretku, ovi insekti veoma razlikuju.
Krevetna stenica (cimex lectularius), koja parazitira na čoveku, ima manju genetsku raznovrsnost i karakteriše je otpornost na hemikalije koje ljudi koriste kako bi je isterali iz kuće. Osim toga, predstavnici divljih i „pitomih“ stenica u laboratorijskim uslovima ne daju održivo potomstvo, što može govoriti o formiranju nove vrste. Sada naučnici pokušavaju da odrede vreme razdvajanja dve vrste kućnih stenica kako bi utvrdili kada je tačno homo sapijens naselio Evroaziju.